Bugarska je u četvrtak dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine. Na samitu EU u Briselu, lideri su podržali predlog Evropske komisije koji omogućava Bugarskoj da postane 21. članica evrozone i zameni lev evrom. Ovaj plan je prvobitno bio zamišljen za 2024. godinu, ali je tada bio odbijen.
Bugarska je članica EU od 2007. godine i biće prva zemlja koja će uvesti evro nakon Hrvatske koja je to učinila 2023. godine. Međutim, pre nego što Bugarska počne da koristi evro, Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) moraju se konsultovati o neophodnim zakonskim promenama. Ovi koraci se smatraju formalnošću, ali su i dalje važni za proces uvođenja nove valute.
Iako je Bugarska jedna od siromašnijih zemalja EU, na dnu je liste 27 članica prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika. Ipak, zemlja je beležila veće stope rasta u poslednjih nekoliko godina. Kriterijumi za pristupanje evrozoni uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve. Evropska komisija je nedavno saopštila da očekuje stopu inflacije od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini i 1,8 procenata u 2026. godini, što je doprinelo pozitivnoj oceni za Sofiju.
Međutim, uvođenje evra u Bugarskoj nije bez kontroverzi. U februaru su se održali žestoki protesti, gde su nacionalisti zapalili vatru ispred ulaza u predstavništvo EU u Sofiji i izlili crvenu boju na fasadu zgrade. Protesti su vođeni strahom da će evro dovesti do rasta cena. Pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka demonstrirale su u Sofiji i drugim gradovima, zahtevajući zadržavanje leva kao nacionalne valute.
Protivnici evra su prikupili 604.000 potpisa u korist referenduma o uvođenju zajedničke valute, ali je bugarski parlament dva puta odbacio takav zahtev – jednom 2023. i ponovo u maju 2025. godine. Prema anketi koju je sredinom maja sproveo bugarski institut Mjara, više od polovine odraslih (54,9%) protivi se uvođenju evra 2026. godine, dok stabilna trećina (34,4%) podržava ulazak u evrozonu.
Iako je podrška za uvođenje evra podeljena, lideri EU su očigledno prepoznali napore Bugarske da ispuni kriterijume za evrozonu. Ova odluka može doneti dugoročne ekonomske prednosti, ali i izazove koje će zemlja morati da savlada kako bi osigurala stabilnost i prosperitet svojih građana.
Uvođenje evra može doneti određene prednosti, uključujući smanjenje troškova transakcija i povećanje ekonomskog poverenja, što može privući strane investicije. Takođe, kao članica evrozone, Bugarska bi imala bolju priliku za učestvovanje u donošenju odluka koje se tiču evropske ekonomije.
Ipak, strahovi od rasta cena i mogućih ekonomskih neizvesnosti i dalje su prisutni među građanima. U tom kontekstu, vlada će morati da učini dodatne napore kako bi obrazovala javnost o prednostima evra i kako bi smanjila zabrinutosti koje su se pojavile tokom protesta.
Kao što je pokazano u anketama, javno mnjenje je podeljeno, i dok neki vide evro kao priliku za ekonomski napredak, drugi ga doživljavaju kao pretnju svojoj kupovnoj moći. U tom smislu, važno je da se osigura transparentno informisanje građana o svim aspektima uvođenja nove valute.
U budućnosti, Bugarska će morati da se fokusira na stabilizaciju svoje ekonomije, smanjenje inflacije i jačanje javnih finansija kako bi osigurala da ulazak u evrozonu bude pozitivan korak za sve njene građane. Ova odluka može predstavljati ključni trenutak u istoriji Bugarske, ali i izazov koji će zahtevati pažljivo upravljanje i posvećenost vlade i društva u celini.
