Lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber izjavio je da ne isključuje mogućnost buduće saradnje s krajnje desnim partijama u Evropskom parlamentu, ali je naglasio da takva saradnja ne sme biti organizovana niti strukturna. U intervjuu za nemačku medijsku grupu Funke, Veber je istakao da je ključno da EPP ostane posvećen svojim principima i da ne dozvoli da ga bilo ko ometa u naporima da se zaustave ilegalne migracije i zaštiti ekonomski prosperitet.
Veber je odbacio tvrdnje da EPP odustaje od svoje dosadašnje politike nesaradnje s radikalnom desnicom. „Zaštitni zid i dalje postoji. Znamo ko su naši protivnici,“ rekao je Veber, naglasivši da bi eventualna saradnja sa krajnjom desnicom morala ispuniti tri ključna uslova: morala bi biti proevropska, proukrajinska i zasnovana na vladavini prava.
Govoreći o budućim glasanjima, Veber je napomenuo da se njegov apel prvenstveno obraća političkom centru. Istakao je da su socijaldemokrate već poslale „pozitivne prve signale“, što može značiti pomak u političkom spektru Evropskog parlamenta.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Briselu vode intenzivne rasprave o mogućem urušavanju dugogodišnjeg „sanitarnog kordona“ prema krajnjoj desnici. Iako mainstream partije nastavljaju da odbacuju formalnu saradnju, neki analitičari smatraju da se situacija menja. Rasprava je dodatno intenzivirana nakon što je EPP, uz podršku krajnje desnice, izglasala izmene određenih zelenih propisa Evropske unije, uključujući ublažavanje pravila o korporativnoj održivosti i krčenju šuma. Ove izmene su od strane poslanika krajnje desnice ocenjene kao značajan politički proboj.
Krajnje desne grupacije su potom jasno poručile da će tražiti oštriju migracionu politiku, deregulaciju industrije, kao i ukidanje planirane zabrane vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Njihova podrška EPP-u će imati određenu političku cenu, što ukazuje na to da bi EPP mogla biti primorana da se suoči sa zahtevima krajnje desnice ukoliko želi da zadrži njihovu podršku.
Veberova izjava može se posmatrati kao signal da se EPP priprema za potencijalne promene u političkom okruženju Evropskog parlamenta u narednim mesecima. Unatoč zabrinutosti oko mogućeg osipanja principa koji su do sada vodili EPP, čini se da lider stranke jasno postavlja granice kada je reč o saradnji sa radikalnim desničarima.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kako će EPP reagovati na pritiske krajnje desnice, dok istovremeno pokušava da ostane verna svojim osnovnim vrednostima i načelima. Evropska politika se nalazi na prekretnici, a odluke koje se donose u ovom trenutku mogu imati dugoročne posledice po budućnost Evropske unije i njenog političkog pejzaža.
S obzirom na sve izazove s kojima se suočava, uključujući migracije, klimatske promene i ekonomske krize, EPP će morati pažljivo da balansira između održavanja koalicija i ostvarenja svojih političkih ciljeva. U tom kontekstu, buduća glasanja i odluke Evropskog parlamenta biće ključne za dalji razvoj političke dinamike u Evropi.
