Vatikan ima reakciju na parodiju scene „Poslednje večere“ na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu
Vatikan je izrazio žaljenje zbog scene koja je parodirala sliku Leonarda da Vinčija „Poslednja večera“ na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu. Sveta stolica je saopštila da ne može da se ne pridruži glasovima koji osuđuju uvredu učinjenu mnogim hrišćanima i vernicima drugih religija. U saopštenju objavljenom na francuskom jeziku, Vatikan je istakao da u prestižnom događaju poput Olimpijskih igara, ne bi trebalo da bude aluzija koje ismevaju verska ubeđenja mnogih ljudi. Sloboda izražavanja, koja nije dovedena u pitanje, treba da poštuje granice drugih.
Na ceremoniji otvaranja, segment je ličio na biblijsku scenu Isusa Hrista i njegovih apostola koji dele poslednji obrok pre raspeća. Međutim, u tom segmentu su učestvovali drag kraljica, transrodna manekenka i nag pevač koji je predstavljao grčkog boga vina Dionisa. Organizatori Olimpijskih igara Pariz 2024 su se izvinili dva dana kasnije, naglašavajući da nikada nije postojala namera da se ne poštuje bilo koja verska grupa.
Ova scena na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu izazvala je kontroverze i različite reakcije širom sveta. Mnogi su osudili ovaj potez kao uvredu za verske grupe, dok su drugi branili slobodu izražavanja umetnika. Ipak, Vatikan je odlučno stao na stranu onih koji osuđuju ovu parodiju, ističući da u takvim javnim događajima treba voditi računa o senzibilitetu verskih osećanja i poštovanju različitih verovanja.
Ova situacija je podstakla debatu o granicama slobode umetničkog izraza i poštovanju verskih ubeđenja u javnom prostoru. Dok se neki slažu da umetnici treba da imaju slobodu da izraze svoje ideje i stavove, drugi insistiraju na poštovanju verskih simbola i tradicija. Pitanje kako pronaći ravnotežu između ove dve perspektive ostaje otvoreno, a javne reakcije na ovaj incident pokazuju da je to pitanje koje će i dalje izazivati diskusije i polemike.
Vatikanov izraz žaljenja i osuda parodije scene „Poslednje večere“ na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu jasno pokazuje koliko je važno poštovanje verskih verovanja i simbola u javnom prostoru. Scena koja je izazvala kontroverze i osude ima širu društvenu i kulturnu dimenziju, jer ukazuje na potrebu za osetljivošću prema verskim osećanjima i različitim duhovnim tradicijama. Neka pitanja o slobodi izražavanja i poštovanju verskih ubedjenja su i dalje otvorena, ali ova situacija je podsetnik da je važno pažljivo balansirati između ova dva aspekta kako bi se sačuvao mir i međusobno poštovanje u društvu.
