Prof. dr Aleksandra Trninić Pjević, ugledni ginekolog-akušer, nedavno je u emisiji “Žena za sva vremena” na televiziji K1 upozorila na sve veći uticaj medicine na reprodukciju i naglasila rastući problem neplodnosti među savremenim parovima. Njena izlaganja osvetljavaju alarmantnu statistiku koja ukazuje na drastičan porast neplodnosti, a naglašava se i promena u pristupu roditeljstvu, gde je vantelesna oplodnja (VTO) postala ključna opcija za mnoge parove.
Prema rečima doktorke Trninić Pjević, dok je ranije svaki osmi par imao problema sa začećem, danas se suočava sa ovim izazovima svaki peti par. Ova promena postavlja VTO kao „novo normalno“ rešenje u savremenom društvu. Doktorka ističe da je jedan od ključnih faktora koji utiču na plodnost drastičan pad broja spermatozoida, koji se u poslednjih 40 godina prepolovio, pri čemu je polovina tog pada zabeležena u poslednjoj deceniji. Osim bioloških faktora, društvene promene kao što su težnja ka konformizmu, finansijskoj nezavisnosti i profesionalnom ostvarenju često dovode do odlaganja roditeljstva.
Napominje da biološki sat neumoljivo odbrojava, a sa godinama drastično opada broj zdravih jajnih ćelija. Na primer, žene u četrdesetim godinama života mogu imati samo jedan ciklus godišnje sa zdravom jajnom ćelijom, dok su do tog trenutka već izgubile 90% svog reproduktivnog potencijala. Pored toga, nagomilani toksini iz okruženja i zdravstveni problemi poput mioma, endometrioze, gojaznosti i insulinske rezistencije dodatno otežavaju situaciju, a svi ovi faktori kumulativno deluju sa odlaganjem trudnoće.
Prof. dr Trninić Pjević takođe upozorava na promene u životnom stilu koje direktno utiču na libido. U nekim slučajevima, parovi traže medicinsku pomoć za dobijanje drugog deteta, a da pritom gotovo uopšte nemaju seksualne odnose, što je posledica ubrzanog tempa života i stresa. Ovi trendovi u reproduktivnoj biologiji sugerišu da bi prirodno začeće moglo postati retkost u bliskoj budućnosti.
Projekcije za budućnost su zabrinjavajuće. Prema procenama, do 2040. godine nivo spermatozoida kod većine muškaraca mogao bi opasti do nivoa koji zahteva medicinsku asistenciju. Doktorka predviđa da će, ukoliko se trenutni trendovi nastave, do 2100. godine svako dete biti začeto uz makar minimalnu pomoć medicine, čime će se u potpunosti promeniti slika ljudske reprodukcije kakvu danas poznajemo.
S obzirom na ove alarmantne podatke, važno je da društvo razmatra načine za prevazilaženje ovih izazova. Potrebno je podići svest o značaju reproduktivnog zdravlja, kao i o zdravim životnim navikama koje mogu pomoći u očuvanju plodnosti. Edukacija mladih o važnosti pravovremenog planiranja porodice, kao i o rizicima koje donosi odlaganje trudnoće, može biti ključna u smanjenju problema neplodnosti u budućnosti.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je neophodno dalje istraživanje i razvoj medicinskih tehnologija kako bi se pomoglo parovima koji se suočavaju sa izazovima plodnosti. Takođe, društvo treba da stvori podržavajuće okruženje koje će omogućiti parovima da donesu informisane odluke o roditeljstvu, bez pritiska i stigme koja često prati pitanje neplodnosti.
Sve u svemu, problem neplodnosti zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući medicinsku, psihološku i društvenu podršku, kako bi se osiguralo da buduće generacije imaju priliku da se rode i odrastu u zdravim okruženjima.
