Dejan Jakovljević iz Selišta već dugo se bavi proizvodnjom sadnog materijala, a pre pet godina odlučio je da se posveti uzgoju pistaća i prodaji sadnica. Pistaći su oduvek bili omiljena poslastica i spadaju među skuplje orašaste plodove, ali, kako Jakovljević ističe, mogu se uspešno gajiti i u Srbiji, bez potrebe za uvozom.
Jakovljević poseduje 50 stabala pistaća starih četiri godine, koja su matične biljke strogo orezuju kako bi davala što više pupoljaka za kalemljenje. Ove godine posadio je oko 200 sadnica koje će ostaviti za buduće rodno razdoblje. Prema njegovim rečima, gajenje pistaća ne donosi velike probleme u pogledu zaštite ili održavanja, jer su ove biljke veoma otporne. Zanimljivo je da smola sa jakim mirisom, sličnim boru, odbija insekte i divljač.
Zimska zaštita nije potrebna, jer se sadnice ne smrzavaju, a Jakovljević objašnjava da je potrebno samo zaštititi ih od crne pegavosti u drugoj polovini leta. Navodnjavanje je poželjno, ali ne i obavezno, s obzirom na to da njihovi vretenasti koreni brzo dopiru do dubljih slojeva zemlje gde je stalna vlaga.
Najbolje vreme za sadnju pistaća je jesen, kako bi biljke imale vremena da se prilagode i akumuliraju vlagu tokom zime. Jakovljević savetuje da sadnja treba da bude obavljena do kraja januara, jer se početak rasta korena dešava krajem februara. Sadnice počinju da rađaju nakon tri do četiri godine, ali u početku ne treba očekivati visoke prinose. Redovno održavanje, kao što su đubrenje i uništavanje korova, ključno je za uspeh.
U desetoj godini, prinos po stablu iznosi oko 15 kg, što čini pistaće isplativom voćnom vrstom. Pistaći imaju dug vek trajanja, zavisno od sorte i uslova gajenja. Iranske sorte mogu živeti i do 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera, dok kalifornijske sorte žive kraće, oko 35 godina.
Pistaći potiču iz Irana, gde se gaje zbog povoljnih klimatskih uslova. Ove biljke su veoma otporne na ekstremne temperature, mogu opstati na temperaturama od -25°C do +50°C. Mogu se uzgajati na gotovo svim tipovima zemljišta, ali je ključno da zemljište bude propusno i da ne zadržava vodu. Sadnja se obavlja na rastojanju od 4,5×6 ili 5×5 metara, a stabla dosežu visinu od oko 6 metara.
Jakovljević u svom voćnjaku proizvodi sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta namenjena za sadnju na primorju, dok je Kerman iranska sorta koja odlično podnosi kontinentalnu klimu i koja je zastupljena u oko 70% zasada u svetu. Peters je muška sadnica koja ne rađa plodove, već služi za oprašivanje, što zahteva pažljivo planiranje rasporeda u voćnjaku.
Visina prinosa zavisi od više faktora, uključujući starost stabla, sortu, način održavanja i klimatske uslove. U Srbiji, sadnice stare 12 godina mogu dati preko 15 kg plodova, a u punom rodu, kao što je to u Turskoj, prinos može biti i do 25 kg po stablu.
Trenutno, interesovanje za veće zasade pistaća nije veliko, jer većina sadnica se kupuje za dvorišta i manje površine. Cena sadnica kreće se između 15 i 20 evra, u zavisnosti od klase, a potražnja raste kada su u pitanju egzotične biljke. Jakovljević naglašava da je uzgoj pistaća u Srbiji ne samo moguć, već i isplativ, što može doprineti razvoju poljoprivrede i smanjenju zavisnosti od uvoza.
