Godinu na izmaku u sferi svemirskih istraživanja obeležila su uzbudljiva lansiranja, inovativne misije i značajna previranja unutar vodećih svemirskih agencija, posebno NASA-e. Međutim, izgleda da nas naredna godina očekuje još više uzbuđenja, pošto se svemirska trka ponovo zahuktava, ovog puta između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uz sve veći uticaj privatnih kompanija.
Kineska robotska misija „Chang’e 6“ koja je donela uzorke lunarnog tla sa južnog pola Meseca, postavila je temelje za nove ambicije. U decembru je američki predsednik Donald Tramp izdao izvršnu naredbu pod nazivom „Osiguravanje američke svemirske superiornosti“. Ova naredba naglašava važnost svemirske dominacije za nacionalnu bezbednost i prosperitet, uz ciljeve da se astronauti vrate na Mesec do 2028. godine i započne izgradnja trajne lunarne baze do 2030.
Na čelu NASA-e je od decembra milijarder Džared Ajsakman, koji će voditi sledeću fazu ovih ambicioznih planova. S druge strane, Kina se ne sprema da miruje; planira povratak robotske „Chang’e“ misije koja će se fokusirati na južni pol Meseca, kao i lansiranje svemirskog teleskopa 2026. godine.
U narednoj godini očekuje se nekoliko ključnih svemirskih misija. Četiri astronauta će postati prvi ljudi koji će se približiti Mesecu nakon više od 50 godina. U februaru, astronauti NASA-e i Kanadske svemirske agencije će ući u američki „Orion“ modul i provesti deset dana u Mesečevoj orbiti u okviru programa Artemis.
Ova misija, poznata kao „Artemis II“, postaviće temelje za ljudsko sletanje na Mesec u narednim godinama tokom misije „Artemis III“. Mesec se smatra prirodnom laboratorijom za naučnike, mesto za proučavanje planetarne istorije i testiranje novih tehnologija, ali i privlačnim komercijalnim ciljem zbog mogućnosti korišćenja resursa kao što su ledene vode za gorivo.
SpaceX, kompanija Elona Maska, planira da predstavi novu verziju svoje mega-rakete Starship. Nova verzija, poznata kao Verzija 3, mogla bi biti prva koja će stići u orbitu i demonstrirati mogućnost dopunjavanja goriva tokom leta, što je ključno za misije na dalekim destinacijama. Takođe, SpaceX radi na planu da Starship koristi za prevoz astronaute na Mesec, što je deo NASA-inog plana.
U okviru međunarodne saradnje, još četiri astronauta trebaju da stignu na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) 15. februara, gde će zameniti trenutnu posadu i ostati oko šest meseci. Boeing i NASA planiraju lansiranje Starliner kapsule bez posade, što će biti prvi let od neuspešnog pokušaja u junu 2024. godine.
Privatne kompanije nastavljaju da se uključuju u svemirske misije, a NASA je potpisala ugovore s firmama kao što su Firefly, Intuitive Machines, Blue Origin i Astrobotic za robotske lunarne misije. Osnivač Blue Origin, Džef Bezos, planira više lansiranja svojih letelica „New Shepard“ i možda prvi let veće rakete „New Glenn“.
U maju 2026. godine, čovečanstvo bi moglo zakoračiti u novu eru kada kalifornijska kompanija Vast Space planira lansirati Haven-1, prvu komercijalnu svemirsku stanicu na svetu. Ova stanica, u saradnji sa SpaceX-om, predstavljaće prekretnicu u razvoju svemirskog istraživanja, otvarajući vrata novim tržištima.
Haven-1 nije zamišljen kao „hotel“ među zvezdama, već kao ozbiljna istraživačka platforma. Planiraju se misije fokusirane na biomedicinu i istraživanje raka, a kompanija već razvija veći projekat, Haven-2.
U isto vreme, Kina se priprema za svoju najnoviju robotsku misiju Chang’e 7, koja planira da istražuje lunarni teren i leda, s lansiranjem zakazanim za avgust 2026. godine. Ova misija će biti deo šireg plana međunarodne saradnje u istraživanju Meseca.
S obzirom na sve ove planove i ambicije, naredna godina će sigurno biti ključna u evoluciji svemirskih istraživanja, sa potencijalom da otvori nove horizonte za čovečanstvo.
