Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Bojan Stanić, ocenio je da su carinske mere koje je uveo američki predsednik Donald Tramp na robu iz Meksika, Kanade i Kine zabrinjavajuće, ne samo za te zemlje, već i za Srbiju. Stanić je istakao da bi te mere mogle da imaju domino efekat i na Evropu, što bi se moglo odraziti na ekonomiju Srbije.
Stanić je za Tanjug izjavio da globalna ekonomija ide ka fragmentaciji, smanjujući potencijal rasta koji je prethodnih decenija bio podržan slobodnom trgovinom. On je podsetio na situaciju iz 2019. godine kada su američke carine na osnovne industrijske metale, koje su pretežno ciljane protiv Kine, izazvale prelivanje metala na evropsko tržište, čime je ugrožena evropska industrija.
Sada se, kako se navodi, uvode carine na širi spektar proizvoda, uključujući sve industrijske proizvode iz Meksika i Kanade, koji su među glavnim trgovinskim partnerima SAD. Stanić je istakao da se od 2019. godine beleži povratak industrije u Ameriku, uz podršku investicija iz budžeta, što dovodi do seljenja dela proizvodnog kapaciteta iz Evrope u SAD.
On je ukazao na to da Kanada već razmatra mere reciprociteta, ali se sumnja da će kanadska privreda moći da se takmiči s američkom u dugoročnom periodu. Američka politika teži da uspostavi svoje uslove slobodne trgovine, ne samo u Severnoj Americi, već i globalno, posebno u zemljama koje pripadaju političkom zapadu.
Stanić je naglasio da bi takve promene mogle imati značajne posledice po Srbiju, s obzirom na to da bi i Evropa mogla biti pogođena američkim protekcionističkim merama. On se nada da bi, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji sa sporazumom o slobodnoj trgovini, Srbija mogla da bude izuzeta od ovih mera kroz diplomatske kanale.
Upozorava da bi uvođenje carina, kao i pretnje karbonskim taksama od 1. januara 2026. godine, mogle značajno uticati na konkurentnost srpske industrije, s obzirom na to da je 70 odsto srpskog izvoza orijentisano na tržište EU. „Postavlja se pitanje kako će srpska industrija moći da opstane na tom ključnom tržištu,“ rekao je Stanić.
S druge strane, naglašava da bi povećanje zajedničkog evropskog tržišta i jačanje lanaca snabdevanja mogli doprineti uključivanju Zapadnog Balkana i Srbije u evropski ekonomski prostor. Stanić je takođe primetio da lanci snabdevanja velikih zapadnih kompanija u Srbiji uključuju veći broj domaćih mikro i malih preduzeća, što bi moglo ublažiti negativne posledice.
Prema njegovim rečima, efekti uvođenja carina u Srbiji se neće odmah osetiti, jer prelivanje ekonomskih posledica zahteva vreme i prvo se manifestuje u najrazvijenijim zemljama koje su najviše uključene u međunarodne tokove. U tom smislu, negativne posledice mogle bi se duže zadržati i manifestovati u dubljoj recesiji, kao što je to bio slučaj sa inflacijom.
Stanić smatra da se slično može očekivati i u ovom slučaju. „Trenutno ne možemo znati kakva će biti dugoročna politika Amerike, ali najavljene mere su ozbiljne,“ rekao je. On je napomenuo da, iako pretnje carinama prema Evropi još nisu u realnom smislu izražene, mediji sugerišu da se Evropa priprema za te mere.
Na kraju, Stanić je istakao da bi metalska i hemijska industrija, koje čine 60 odsto srpskog izvoza, najviše bile pogođene ovim novim carinskim pravilima. Ukoliko se situacija ne reši, to bi moglo dovesti do značajnih problema za srpsku ekonomiju i industriju.
