Zemlje Evropske unije aktivno integrišu veštačku inteligenciju (AI) u svoje obrazovne sisteme, pri čemu istraživanja pokazuju da većina nastavnika i učenika podržava ovu praksu. U Srbiji, međutim, situacija je drugačija. Iako ne postoje zvanične statistike, procenjuje se da više od 80% učenika i studenata koristi alate veštačke inteligencije poput ChatGPT-a, dok je kod nastavnog osoblja taj procenat viši od 50%. Zabrinjavajuće je da se AI koristi bez postavljenih pravila, a stručnjaci ističu potrebu za sistemskom obukom nastavnika kako bi se izbeglo da deca postanu funkcionalno nepismena.
Priča o veštačkoj inteligenciji nije nova, ali njen uticaj na obrazovanje postaje sve značajniji. Mnoge obrazovne institucije širom sveta uvode kurseve i smerove posvećene AI, a istraživanja pokazuju poboljšanja u efikasnosti nastave i personalizaciji ocenjivanja. Sve članice EU na neki način koriste ili polako uvode AI u obrazovni sistem, ali postoje značajne razlike u obimu i pristupu.
Cilj uvođenja veštačke inteligencije jeste unapređenje učenja i digitalno pismenije građana, sa naglaskom na personalizaciju gradiva. Finska, na primer, uvela je časove etike veštačke inteligencije, dok Francuska nudi kurseve digitalne pismenosti. Estonija se ističe kao lider u ovom pogledu, sa brojnim projektima i planovima za dugoročno uključivanje AI u obrazovanje.
Belgija aktivno uvodi AI u obrazovanje putem platformi koje prate napredak učenika i predlažu prilagođene zadatke. Italija i Španija takođe rade na digitalnim udžbenicima zasnovanim na AI modelima. U istraživanjima se ne primećuje strah od zamene nastavnika AI, već je fokus na obučavanju nastavnika da efikasno koriste ove alate.
U Srbji, međutim, proces sistemskog uvođenja AI je spor. Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Danimir Mandić, navodi da se u praksi malo nastavnika koristi veštačkom inteligencijom, iako su studenti otvoreni prema njenoj upotrebi. Prema njegovim rečima, oko 50% nastavnika je zadovoljno svojim znanjem o novim tehnologijama, ali postoji zabrinutost zbog potencijalnog plagijatorstva prilikom korišćenja AI.
Mandić ističe da bi Srbija mogla da se ugleda na Estoniju, koja koristi javno-privatno partnerstvo za integraciju AI u obrazovanje. Neophodno je razviti bolju infrastrukturu i obuke za nastavnike kako bi se smanjili strahovi od korišćenja AI, a to uključuje i promenu metodologije nastave. Mandić naglašava da je važno preći sa ispitivanja činjeničnih znanja na razumevanje, analizu i kritičko mišljenje.
Istraživanja su pokazala da prekomerna upotreba alata kao što je ChatGPT može smanjiti kognitivne sposobnosti mladih. Mandić predlaže da se sprovedu istraživanja o sposobnostima populacije za korišćenje AI i da se ljudi obučavaju kako bi se izbegle negativne posledice.
On veruje da ako se veštačka inteligencija iskoristi na pravi način, može postati alat za unapređenje obrazovanja i razvoj kritičkog mišljenja. Takođe, naglašava potrebu za promenom ciljeva obrazovanja, jer više nije bitno koliko informacija naučimo, već kako ih uspešno koristimo.
Na pitanje o budućnosti obrazovanja u Srbiji, Mandić upozorava da ako se ne započne sa sistemskom obukom nastavnika, za pet godina ćemo imati decu koja su funkcionalno nepismena. Potrebno je razmišljati o ciljevima obrazovanja i osigurati stalne obuke za nastavnike kako bi se razumeli benefiti korišćenja AI kao metode u nastavi.
U zaključku, Mandić naglašava da nova tehnologija može poboljšati obrazovne procese i omogućiti više vremena za ljudski kontakt, što je od suštinskog značaja u svetu koji se brzo menja.
