Beograd – Književnica Ljiljana Habjanović Đurović nedavno je podelila svoja razmišljanja o pisanju, emocijama i životnim izazovima. U intervjuu za Tanjug, istakla je da se pisanjem u prvom licu može mnogo bolje opisati emocija čoveka. Ova tehnika, prema njenim rečima, omogućava dublje povezivanje sa čitaocem, jer se kroz lično iskustvo prenosi autentičnost osećanja.
Habjanović Đurović je otkrila da je tokom svog života bila suočena sa raznim izazovima, uključujući i to da je bila osuđivana na zatvor. Ova iskustva oblikovala su njen pogled na svet i njeno pisanje. „Divim se ženama koje su pokazale da je trpljenje mera snage,“ rekla je, dodajući da se kroz teškoće često otkriva prava snaga ljudskog duha.
Njeno književno stvaralaštvo obuhvata različite teme, a posebno je ponosna na svoj roman „Naš otac“, koji je inspirisao njenog sina Aleksandra Đurovića da planira filmsku ekranizaciju ovog dela. Ova vest je dodatno uzburkala javnost, jer se očekuje da će adaptacija romana doneti novu perspektivu na njenu priču i likove.
Kada je reč o njenom najnovijem delu, roman „Tamo gde je ona“, Habjanović Đurović je istakla da je putovanje koje je preduzela od 2003. do 2024. godine bilo ključno za istraživanje mesta radnje. „Obišla sam sva mesta, osim Antiohije, gde se odvija radnja ovog romana,“ rekla je književnica. Ovaj roman se bavi sudbinom kroz vekove ikone Presvete Bogorodice Filerimose, što dodatno ukazuje na duboku duhovnu dimenziju njenog pisanja.
Drugi deo romana „Tamo gde je ona“ objavljen je sredinom oktobra, a Habjanović Đurović je napomenula da je svaki deo pisala u prvom licu. „Bez obzira da li je u pitanju carica Pulherija ili Marko Kalanj, arhimandrit manastira Ostrog, svaka priča ima svoju jedinstvenu perspektivu,“ dodala je ona. Ova narativna tehnika omogućava čitaocima da se poistovete sa likovima i da dožive njihove emocije i misli, što je suština njenog književnog stvaralaštva.
Pored ličnih i emotivnih tema, Habjanović Đurović se bavi i širim društvenim pitanjima, posebno onim koja se tiču ženskih prava i uloge žene u društvu. Njena dela često istražuju kako se žene suočavaju s izazovima i preprekama, ali i kako nalaze snagu da prevaziđu te izazove. Na ovaj način, ona doprinosi širem razgovoru o važnosti ženske perspektive u književnosti i društvu.
U razgovoru, književnica je takođe naglasila značaj istorije i tradicije u svom radu. Njene knjige često su isprepletane sa istorijskim događajima i ličnostima, što dodatno obogaćuje njihove narative. „Istorija je važna, ali je važno i kako je mi kao pojedinci doživljavamo i interpretiramo,“ rekla je.
Habjanović Đurović je svoj rad posvetila istraživanju ljudske prirode, emotivnih veza i duhovnosti. Njena dela pozivaju čitaoce da preispitaju svoja osećanja i da se povežu sa likovima na dubljem nivou. Kroz svoje pisanje, ona ne samo da stvara priče, već i otvara vrata za razumevanje kompleksnosti ljudskog iskustva.
Kao autor, ona se ne plaši da istražuje teške teme i da se suoči sa svojim ličnim demonima, što je čini autentičnom i inspirativnom književnicom. Njena dela su poziv na akciju, refleksiju i razumevanje, kako za nju lično, tako i za njene čitaoce. Ljiljana Habjanović Đurović ostaje značajna figura u savremenoj srpskoj književnosti, sa neprekidnom željom za istraživanjem ljudske duše i emocija.
