Pred Višim sudom u Nišu započelo je suđenje Dušku Gaguliću (55), koji se tereti za teško ubistvo svoje kume Aleksandre Šarković (43). Ovaj slučaj privlači pažnju javnosti zbog prirode zločina i psihološkog stanja optuženog.
Na prvom glavnom pretresu, izneti su nalazi psihijatrijskog veštačenja koji su pokazali da je Gagulić počinio zločin u neuračunljivom stanju. Stručnjaci su utvrdili da boluje od hroničnog i progresivnog duševnog oboljenja, zbog čega je Više javno tužilaštvo predložilo da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja u psihijatrijskoj ustanovi.
Viši javni tužilac Jelena Papović naglasila je da je tokom istrage nesumnjivo dokazano da je Gagulić počinio ubistvo. Ipak, zbog njegovog psihičkog stanja i procesne nesposobnosti, stvoreni su uslovi za izricanje mere lečenja. „U ovom slučaju je važno uzeti u obzir sve aspekte njegovog mentalnog zdravlja“, rekla je Papović.
Psihijatar Sanja Damnjanović, koja je predstavljala komisiju veštaka iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, detaljno je obrazložila nalaze veštačenja. „Sprovedenim testovima ustanovili smo da Gagulić boluje od nespecifikovanog neorganskog duševnog oboljenja, koje ima dugotrajni progresivni tok. U vreme izvršenja dela bio je pod snažnim uticajem simptoma bolesti, te nije mogao da razume značaj svog postupka niti da kontroliše svoje ponašanje“, izjavila je Damnjanovićeva.
Na pitanje tužioca o mogućnosti poboljšanja zdravstvenog stanja, Damnjanovićeva je odgovorila da uz terapiju i stalni nadzor postoji šansa za napredak u roku od godinu dana. Ipak, dodala je da osobe koje su počinile ubistva obično provode najmanje pet godina u psihijatrijskoj ustanovi pre nego što se izvrši procena uspešnosti lečenja i eventualnog smanjenja rizika po okolinu.
Ovaj slučaj otvara važna pitanja o mentalnom zdravlju i pravdi. Koliko je važno razumeti psihološko stanje optuženog u trenutku zločina? Da li bi društvo trebalo da pokaže veću empatiju prema osobama sa mentalnim oboljenjima, čak i kada su počinili teške zločine?
Suđenje će nastaviti da se odvija, a Gagulićev slučaj predstavlja izazov za pravosudni sistem koji se mora nositi sa složenim pitanjima mentalnog zdravlja. Prema rečima stručnjaka, važno je da se u ovakvim slučajevima postigne ravnoteža između pravde za žrtvu i razumevanja za počinitelja koji je možda bio van kontrole zbog svoje bolesti.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama, slični slučajevi postavljaju pitanje o tome kako se zakonodavstvo nosi sa ljudima koji pate od mentalnih poremećaja. Da li bi trebalo promeniti zakone kako bi se bolje zaštitili oni koji ne mogu da kontrolišu svoje postupke zbog duševnih oboljenja? Ovo su pitanja koja će se verovatno postavljati tokom suđenja i nakon njega.
Iako je suđenje tek započelo, već je jasno da će biti praćeno sa velikom pažnjom, kako medija, tako i javnosti. S obzirom na ozbiljnost optužbi, očekuje se da će svedočenja i dalje otkrivati detalje o Gagulićevom životu i psihičkom stanju, kao i o okolnostima koje su dovele do tragičnog događaja.
Takođe, ovaj slučaj može otvoriti diskusiju o potrebama za boljim sistemima podrške za osobe sa mentalnim oboljenjima, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. U svakom slučaju, suđenje Duška Gagulića će sigurno biti predmet rasprava i analize u narednim mesecima.
