Beograd svake godine privlači više od milion i po turista, a ono što oni vide i dožive često se razlikuje od slike koju imaju sami Beograđani. Kako navodi Aleksandra Mikata iz Turističke organizacije Beograd, stranci u našem glavnom gradu najpre uočavaju detalje koji lokalnom stanovništvu lako promaknu – fasade, arhitektonske stilove i neobične uglove grada. „Pre svega vide fasade koje mi najčešće ne gledamo kada hodamo ulicom i smatraju da su naše fasade prelepe, da nam je grad izuzetno zanimljiv zato što imamo razne arhitektonske stilove – i secesiju i neoklasicizam – i to im se najviše dopada“, ističe Mikata.
Turisti Beograd doživljavaju kao živ i dinamičan grad, ispunjen ljudima, druženjem i svakodnevnim životom koji deluje opušteno i radosno. „Oni pre svega misle da je naš grad izuzetno živahan, da se mnogo toga dešava, da su svuda ljudi okolo, da se svi smejemo, družimo i pijemo kafu i misle da mi živimo veoma lep život“, dodaje. Stranci često imaju utisak da Beograđani mnogo šetaju i uživaju u svakodnevici, što im deluje neobično. Ovaj svež pogled sa strane pomaže da se otkriju vrednosti grada koje lokalno stanovništvo uzima zdravo za gotovo. „Mi ne vidimo grad kako ga oni vide, jer svakog dana šetamo istim ulicama, a oni pronalaze stvari koje mi ne primećujemo“, objašnjava Mikata.
Kada je reč o najposećenijim lokacijama, turisti se, očekivano, najčešće upućuju ka Beogradskoj tvrđavi, Hramu Svetog Save, zoološkom vrtu i tržnim centrima. Ipak, posebnu pažnju privlače i manje poznata mesta. „Oni su otkrili neke manje muzeje koje naši ljudi, čak ni Beograđani, ne posete, kao i zanimljive kafiće i lokalnu hranu“, napominje Mikata. U gastronomiji postoji jasan kontrast između domaćih navika i izbora turista. „Oni izuzetno vole da jedu domaću hranu kod nas u restoranima. Mi volimo italijansku i suši, a oni jedu punjene paprike“, dodaje.
Poseban utisak na posetioce ostavlja i pristupačnost sadržaja u Beogradu. Turisti, kako kaže Mikata, često dolaze sa očekivanjem da će zateći tipičan evropski grad, ali se iznenade ponudom i cenama. „Najviše ih iznenadi koliko mogu besplatnih stvari da dožive. Pitaju da li je i za strance besplatan prevoz, da li je moguće da je svake nedelje besplatan ulaz u muzeje“, naglašava. Pored toga, ističe se i gostoprimstvo. „Čudno im je što svi govorimo engleski ili bar pokušavamo da im pomognemo“, naglašavajući da su ljudi jedan od ključnih razloga zašto se turisti rado vraćaju.
Među utiscima se izdvaja i Hram Svetog Save, koji mnogi doživljavaju kao jedinstven. „Svi budu zaista oduševljeni, jer je svaka naša crkva drugačija, za razliku od drugih zemalja gde je uglavnom jedan stil“, kaže Mikata. Turisti su, prema njenim rečima, uticali i na popularizaciju pojedinih delova grada, posebno nekadašnjih industrijskih zona. „Svi se oduševe kada vide kako koristimo stara mesta, kao što su Cetinjska ili silosi, koji su u drugim gradovima zapušteni, a kod nas su puni života“, ističe.
Veliku prednost Beograda vide i u obilju zelenih površina i mogućnosti za odmor i rekreaciju u samom gradu. Ada Ciganlija, Avala i Ušće su, kako kaže, mesta koja posebno privlače posetioce. „Neshvatljivo im je da u gradu imate toliko prostora za sport i uživanje, da možete da iznajmite bicikl, provedete ceo dan i da vas to košta vrlo malo“, dodaje Mikata.
Na kraju, ona ukazuje da Beograd postaje sve češća baza za dalja putovanja po regionu, što dodatno produžava boravak turista. Istovremeno, primećuje da nove generacije sve više putuju, ali se često nedovoljno pripremaju, pa upravo u Beogradu otkrivaju destinaciju koja ih iznenadi i zadrži duže nego što su planirali.
