Hrvatski parlament je danas usvojio Budžet za 2024. godinu, uz projekcije za 2025. i 2026. godinu, nakon što su prihvaćeni neki amandmani opozicije. Ova odluka doneta je zbog potrebe za stabilizacijom javnih finansija i unapređenjem socioekonomske situacije u zemlji.
Usvajanjem Budžeta, koji je dobio podršku 77 poslanika, dok je 54 bilo protiv, Hrvatska se suočava sa izazovima u pogledu javnih rashoda i prihoda. Planirani prihod za narednu godinu iznosi 35,7 milijardi evra, dok su rashodi predviđeni u iznosu od 39,8 milijardi evra. Ova razlika ukazuje na potrebu za dodatnim izvorima financiranja, kao i na moguću potrebu za rezanjem troškova u budućnosti.
U okviru rasprave o Budžetu, predstavnici opozicije su istakli zabrinutost zbog rasta javnog duga i nedostataka u socijalnoj politici. Mnogi su pozivali vlasti da se fokusiraju na jačanje ekonomije i poboljšanje uslova života građana. Opozicija je predložila niz amandmana koji su se uglavnom odnosili na povećanje sredstava za obrazovanje, zdravstvo i socijalne usluge, a deo tih amandmana je i usvojen.
Ministar finansija je naglasio da će usvojeni Budžet omogućiti nastavak projekata koji su od ključnog značaja za razvoj zemlje. On je istakao da se planiraju investicije u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, što će doprineti jačanju ekonomije i stvaranju novih radnih mesta. Takođe, ministar je ukazao na važnost fiskalne discipline i odgovornog upravljanja javnim resursima.
Društvo se, međutim, suočava sa brojnim izazovima. Inflacija, koja je u poslednjih godinu dana znatno porasla, utiče na kupovnu moć građana i stvara dodatni pritisak na budžetske stavke. Očekuje se da će Vlada nastaviti da se bori protiv inflacionih pritisaka, ali mnogi analitičari sumnjaju da će mere koje su trenutno na snazi biti dovoljne za stabilizaciju ekonomije.
U svetlu ovih izazova, organizacije civilnog društva su pozvale vlasti da preduzmu hitne mere za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva. Oni naglašavaju da je potrebno obezbediti dodatnu pomoć penzionerima, nezaposlenima i porodicama sa niskim primanjima, kako bi se smanjio socijalni pritisak i obezbedila osnovna egzistencija.
Usvajanje Budžeta je samo jedan od koraka u procesu reformi koje su potrebne za unapređenje ekonomskog stanja u Hrvatskoj. Stručnjaci upozoravaju da bez sveobuhvatnih reformi u oblasti obrazovanja, zdravstva i tržišta rada, zemlja će se suočiti sa dugoročnim problemima koji će značajno uticati na njen oporavak i razvoj.
Očekuje se da će u narednim mesecima i godinama, Hrvatska nastaviti da se suočava sa izazovima koji proizlaze iz globalnih ekonomskih kretanja, kao i unutrašnjih strukturalnih problema. U tom smislu, donošenje i implementacija efikasnih politika će biti ključno za obezbeđivanje održivog rasta i razvoja.
U zaključku, usvajanje Budžeta za 2024. godinu predstavlja značajan korak u pravcu stabilizacije javnih finansija, ali i ukazuje na potrebu za daljim reformama i prilagođavanjem ekonomskih politika. Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na sposobnost vlasti da odgovore na izazove i obezbede bolju budućnost za sve građane Hrvatske.
