Direktor kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je danas na društvenoj mreži Iks objavio važnu izjavu vezanu za status srpskog jezika u Crnoj Gori. On je istakao da bi ustavno priznavanje srpskog jezika kao službenog, uz crnogorski, predstavljalo uvažavanje stvarne jezičke strukture društva i demokratske volje najbrojnije jezičke zajednice u toj zemlji. Gujon se osvrnuo na trenutnu situaciju i istakao kako više od 43 odsto građana Crne Gore govori srpskim jezikom, dok se oko 34 odsto izjasnilo za crnogorski jezik, koji je trenutno jedini ustavom priznat službeni jezik.
Ova izjava dolazi u kontekstu nedavne odluke premijera Crne Gore Milojka Spajića, koji je ocenio da je otkazivanje podrške Demokratske narodne partije njegovoj vladi „ucenjivački model saradnje“. Otkazivanje podrške usledilo je nakon što DNP nije zadovoljeno odgovorima na svoje zahteve, među kojima je i formiranje radne grupe koja bi se bavila pitanjima statusa srpskog jezika i identiteta.
Gujon je naglasio da je iskustvo Crne Gore pre 2020. godine, kada je postojala dugogodišnja anti-srpska politika, pokazalo da sama „službena upotreba“ jezika nije dovoljna i da je potrebna ustavna zaštita. „Samo ustavno priznat službeni jezik uživa najviši stepen pravne sigurnosti i ravnopravnosti“, istakao je Gujon, dodajući da stav njegove kancelarije nije isključiv, već inkluzivan.
U svojoj objavi, Gujon je ponovio kako bi ustavno priznavanje srpskog jezika doprinelo stabilnosti i razumevanju u društvu koje se suočava sa izazovima identiteta. Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička situacija u Crnoj Gori čini sve napetijom, posebno u svetlu odluka koje se donose u vezi sa pitanjima jezika i kulture.
Predsednik DNP Milan Knežević je takođe potvrdio da ta stranka povlači podršku vladi premijera Spajića, kao i podršku vlasti u Podgorici koju predvodi gradonačelnik Saša Mujović. Knežević je naglasio da su ranije postavili jasne zahteve, uključujući uvođenje srpskog jezika kao službenog, izmenu Zakona o državljanstvu, kao i započinjanje dijaloga o kontroverznoj izgradnji kolektora u Botunu.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na sve veće tenzije unutar crnogorske vlasti, gde se pitanja jezika i identiteta čine ključnim tačkama sporenja. DNP je ranije uslovila nastavak podrške vladi ispunjenjem određenih zahteva, a situacija se čini sve komplikovanijom u svetlu nedavnih političkih previranja.
Gujonova izjava o srpskom jeziku kao važnom aspektu identiteta i kulturnog nasleđa, kao i njegovo insistiranje na potrebi ustavne zaštite, dolaze u vreme kada je društvo polarizovano po pitanju jezika, kulture i nacionalnog identiteta. On je naglasio kako je neophodno prepoznati jezičku raznolikost i stvoriti inkluzivno društvo koje će poštovati sve svoje zajednice.
S obzirom na trenutne političke okolnosti, pitanje jezika u Crnoj Gori moglo bi postati centralna tačka budućih pregovora i političkih strategija. Dok se političke stranke bore za prevlast i uticaj, uloga jezika kao simbola identiteta i kulture postaje sve važnija. Gujonov poziv na ustavno priznavanje srpskog jezika može se shvatiti kao pokušaj da se doprinese stabilnosti i razumevanju među različitim jezičkim zajednicama u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će pitanja jezika, identiteta i kulture ostati u fokusu političkih diskusija u Crnoj Gori, dok se građani i političari suočavaju sa izazovima koji dolaze sa višedecenijskim nasleđem i trenutnim političkim previranjima.
