Ustavni sud Crne Gore nedavno je doneo značajnu odluku koja se tiče Zakona o unutrašnjoj trgovini. Na sednici održanoj 28. januara, sud je ukinuo član 35a ovog zakona, koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeljom, kao i u dane državnih i drugih praznika. Ova odluka je izazvala brojne reakcije i postavila važna pitanja o slobodi preduzetništva i jednakosti svih građana pred zakonom.
Ustavni sud je, obrazlažući svoju odluku, istakao da je član 35a neustavan jer krši ustavom garantovanu slobodu preduzetništva. Takođe, ukazano je na princip jednakosti, jer je tim zakonom jednoj grupi preduzetnika omogućeno da obavljaju svoju delatnost nedeljom, dok je drugoj grupi to zabranjeno. Ovaj nejednak tretman preduzetnika je suprotan osnovnim načelima pravne države i ljudskih prava.
Iz Ustavnog suda su naglasili da Ustav garantuje pravo zaposlenih na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne propisuje da to pravo podrazumeva odmor isključivo nedeljom. Ova razlika u tumačenju može otvoriti vrata za dalja razmatranja i promene u zakonodavstvu koje će se odnositi na radno vreme i prava zaposlenih u trgovini.
Odluka Ustavnog suda dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori vode rasprave o ekonomskim reformama i unapređenju poslovnog okruženja. Mnogi preduzetnici su pozdravili ovu odluku, smatrajući da će im omogućiti da budu konkurentniji i da bolje odgovore na potrebe tržišta. S druge strane, postoje i zabrinutosti oko uticaja na radnike, koji bi mogli biti pritisnuti da rade u dane kada su tradicionalno slobodni.
Ova promena može imati značajan uticaj na način na koji se organizuje rad u trgovinama, posebno u turističkim sezonama kada je potražnja za uslugama veća. U nekim evropskim zemljama, rad nedeljom je već postao uobičajena praksa, dok se u drugima nastoje očuvati tradicionalne vrednosti i dani odmora.
Prema rečima nekih ekonomskih analitičara, ukidanje zabrane rada trgovina nedeljom može doprineti povećanju prihoda od prodaje i smanjenju sive ekonomije. Međutim, potrebno je pronaći ravnotežu između interesa preduzetnika i prava radnika na odmor i slobodno vreme.
U narednom periodu, očekuje se da će doći do rasprava u javnosti i među donosiocima odluka o novim pravilima koja će regulisati radno vreme u trgovini. Pitanje rada nedeljom takođe će verovatno biti tema koja će privući pažnju sindikata i organizacija koje se bore za prava radnika.
Osim toga, postoji i potreba za dodatnim istraživanjima i analizama kako bi se bolje razumele posledice ove odluke na šire društvene i ekonomske aspekte. Ustavni sud je otvorio prostor za diskusiju o važnim pitanjima koja se tiču poslovanja, prava radnika i potreba potrošača.
U svetlu ove odluke, trgovci će morati da se prilagode novim okolnostima i razmotre svoje poslovne strategije. Takođe, od suštinskog je značaja da se osigura da prava radnika budu zaštićena, čak i kada se omogući veća fleksibilnost u radnom vremenu.
U zaključku, odluka Ustavnog suda Crne Gore o ukidanju zabrane rada trgovina nedeljom može imati dalekosežne posledice po poslovno okruženje i društvo u celini. Ova promena otvara vrata za nove prilike, ali i izazove koji će zahtevati pažljivo razmatranje i odgovorno delovanje svih aktera u procesu.
