ZAGREB – Prema rezultatima nedavnog istraživanja, čak 31,5% građana Hrvatske veruje da je ustaški pozdrav „Za dom spremni“ deo nacionalnog identiteta i da ga koriste patrioti, odnosno domoljubi. Ova saznanja dolaze iz istraživanja koje je sprovela agencija Promocija plus za RTL, uključujući 1.300 ispitanika u periodu od 1. do 4. septembra.
Jedno od ključnih pitanja tokom istraživanja bilo je da li građani misle da raste domoljublje ili ustašizacija države i društva. Rezultati su pokazali da se značajan deo populacije identifikuje sa simbolima i pozdravima koji su bili prisutni tokom ustaškog režima u Drugom svetskom ratu, što ukazuje na složenu percepciju nacionalnog identiteta u savremenoj Hrvatskoj.
Istraživanje je takođe pokazalo da se među ispitanicima oseća podeljenost u vezi s tim pitanjem. Dok neki smatraju da je „Za dom spremni“ izraz patriotizma, drugi ga vide kao simbol mračnog perioda u istoriji Hrvatske. Ova podeljenost može biti povezana sa različitim ideološkim i političkim stavovima koji postoje u društvu.
Pitanje nacionalnog identiteta u Hrvatskoj je posebno osetljivo, s obzirom na istorijske događaje i sukobe koji su oblikovali savremenu državu. Nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine, Hrvatska se suočila sa izazovima u definisanju svog identiteta, a simboli iz prošlosti često su bili predmet rasprava.
Politički analitičari naglašavaju da je važno razumeti kontekst u kojem se koristi ovaj pozdrav. Dok neki političari i javne ličnosti pokušavaju da ga reinterpretiraju u svetlu savremenog domoljublja, drugi ga smatraju neprihvatljivim zbog njegove povezanosti sa ustaškim režimom koji je bio odgovoran za brojna zla tokom rata.
Osim toga, istraživanje je pokazalo da postoji i značajan broj građana koji su zabrinuti zbog porasta nacionalizma i potencijalne normalizacije ekstremnih stavova. Mnogi ispitanici su izrazili zabrinutost da bi ovi simboli mogli dovesti do novih podela unutar društva, posebno među različitim etničkim i nacionalnim grupama.
Ova situacija ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem među građanima Hrvatske. Dok se neki identifikuju sa simbolima iz prošlosti, drugi teže ka izgradnji zajedničkog identiteta koji bi uključivao sve građane, bez obzira na njihovu etničku ili političku pripadnost. U tom smislu, izazov za Hrvatsku je kako da pronađe ravnotežu između čuvanja nacionalnog identiteta i istovremeno osigura da svi njeni građani budu uključeni u proces.
Osim toga, istraživanje je otvorilo pitanje kako obrazovni sistem i mediji oblikuju percepciju o nacionalnim simbolima i istoriji. Mnogi smatraju da je ključno da obrazovanje bude usmereno prema kritičkom razmišljanju i razumevanju kompleksnosti istorijskih događaja, kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka iz prošlosti.
U svetlu ovih rezultata, političke stranke i organizacije civilnog društva pozvane su da preuzmu aktivniju ulogu u promociji tolerancije i razumevanja među različitim grupama u društvu. Samo kroz otvoren dijalog i prihvatanje različitosti može se izgraditi stabilnija i kohezivnija društvena zajednica.
Na kraju, istraživanje agencije Promocija plus naglašava koliko je važno da društvo razume svoje prošlost, kako bi moglo da se suoči sa izazovima budućnosti. U svetlu ovih rezultata, potrebna su dodatna istraživanja i dijalog kako bi se osiguralo da Hrvatska ide napred kao jedinstvena i inkluzivna država.
