U Hrvatskoj se ponovo oseća duh ustaštva, koji polako, ali sigurno dobija na snazi. Iako hrvatski državni vrh pokušava da umanji situaciju tvrdeći da su u pitanju izolovani incidenti navijača i ekstremista, realnost ukazuje na suprotno. Naime, vlasti ne sude onima koji propagiraju ovakve ideje, ne osuđuju ih u javnosti, a u svojim glavama imaju opravdanja za takvo ponašanje. Istorija i njihovi nekadašnji saveznici, kao i Evropska unija, odlično znaju šta se zapravo krije iza ovih pojava – ideologija koja ima za cilj pokoravanje Srba.
Ustaški sentiment u društvu se polako ponovo aktivira, kao da je pušten iz boce, a mnogi se pitaju dokle će se ići u ovom pravcu. Zabrinjavajuće je što se takvi incidenti ne samo tolerišu, već i opravdavaju, što dodatno osnažuje ekstremističke stavove u društvu. Čini se da hrvatski zvaničnici ne preduzimaju dovoljno kako bi osudili ovakve akcije, ostavljajući utisak da su ti ekstremni stavovi u društvu prihvatljivi ili čak poželjni.
Istorijska svest o tome kako su nekadašnje generacije ispraćale svoje sinove u rat, sa ponosom i verom u borbu za domovinu, i dalje je prisutna, ali nažalost, postaje i sredstvo manipulacije. U tom kontekstu, mnogi se osećaju pozvanima da nastave tu tradiciju, što može dovesti do novih sukoba i tenzija.
U međuvremenu, evropske institucije i međunarodna zajednica prate situaciju, ali se čini da su reakcije nedovoljne. Hrvatska kao članica EU ima obavezu da se bori protiv ekstremizma i promovira toleranciju, ali umesto toga, često se čini da se zatvara oči pred problemima koji se javljaju unutar njenih granica.
S obzirom na to da se situacija razvija, važno je da se društvo suoči sa realnošću i prepozna opasnosti koje donosi radikalizacija. Održavanje mira i stabilnosti u regionu zahteva hrabrost i odlučnost da se suprotstavimo svakom obliku ekstremizma, pa čak i kada dolazi iz sopstvenih redova.
U vreme kada se pojačavaju tenzije u regionu, neophodno je raditi na izgradnji poverenja među različitim narodima i zajednicama. Umesto da se iznova otvaraju rane prošlosti, potrebno je fokusirati se na izgradnju budućnosti u kojoj svi mogu da žive zajedno u miru i razumevanju.
S obzirom na to da se u društvu šire ovakvi sentimenti, ključno je da se podstiče dijalog i edukacija o prošlosti, kako bi se sprečile buduće tragedije. Samo kroz otvoren razgovor i razumevanje možemo prevazići mržnju i netrpeljivost.
U ovom trenutku, važno je da se svi građani Hrvatske, ali i šire, zapitaju kakvu budućnost žele. Da li ćemo se ponovo vraćati u prošlost, ili ćemo izabrati put tolerancije i zajedničkog života? Odgovor na ovo pitanje leži u našim rukama, i samo zajedničkim snagama možemo izgraditi društvo koje će biti slobodno od mržnje i ekstremizma.
U konačnici, situacija u Hrvatskoj predstavlja ozbiljan izazov ne samo za samu zemlju, već i za ceo region. Održavanje stabilnosti i mira zahteva aktivnu ulogu svih, uključujući i vlade, nevladine organizacije, kao i pojedince. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da se duh ustaštva ne vrati, i da se neguje miran suživot među svim narodima koji žive na ovim prostorima.
