Narodna banka Srbije (NBS) nije primila prijave od građana koji su izgubili novac u piramidalnoj šemi na XUEX platformi, potvrđeno je za „Novosti“. U međuvremenu, hrvatska policija pokrenula je kriminalističku istragu nakon što se ova prevarantska digitalna platforma urušila. Hrvatski mediji izveštavaju da su računi hiljada građana koji su se nadali brzom profitu preko noći ispražnjeni, a mnogi su ostali bez svojih životnih ušteđevina.
Građani su mesecima verovali da ulažu u kriptovalute, uplatujući iznose od 1.000 evra pa naviše. Prevaranti su im garantovali udvostručenje uloga za manje od dva meseca. Međutim, prošlog petka, članovima zatvorene grupe na „Telegramu“ stiglo je obaveštenje da je platforma pod finansijskim nadzorom, što znači da niko ne može doći do svog novca u narednih deset meseci. Odmah potom, pojavila se nova prevara, gde su žrtvama ponuđene mogućnosti za nova ulaganja na platformi SKLCOIN, uz obećanje dodatne zarade kako bi povratili ono što su prethodno izgubili na XUEX-u.
Ova situacija predstavlja klasičnu piramidalnu ili Ponzijevu šemu, koja je poznata po sličnim prevarama u Srbiji, poput slučajeva Dafine i Jezde. Osnovna karakteristika ovakvih finansijskih prevara je obećanje velikih zarada u kratkom roku, uz minimalan rizik za investitore. U stvarnosti, profit ne postoji; organizatori koriste sredstva novih investitora za isplatu starim, dok sistem propada kada se novi investitori ne javljaju. Drugim rečima, da bi prvi investitori ostvarili dobit, drugi gube sve.
Ekonomisti objašnjavaju da je suština Ponzijeve šeme privlačenje lakovernih investitora putem obećanja o brzoj zaradi. Da bi sistem opstao, neophodno je namamiti što više ljudi, jer novi prilivi služe za isplatu ranijih ulagača. Kada se taj ciklus prekine, sistem se urušava.
U Narodnoj banci Srbije naglašavaju da su više puta upozoravali građane na rizike ulaganja u virtuelne valute na stranim platformama, ukazujući na to da postoji opasnost od gubitka svih uloženih sredstava. NBS navodi da nema ovlašćenja za platforme za digitalnu imovinu koje nemaju dozvolu za rad u Srbiji, a koje posluju u inostranstvu, bilo sa dozvolom ili bez nje. U skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, svaki korisnik snosi rizik takvih ulaganja, dok Republika Srbija i nadležni organi ne snose odgovornost za eventualne gubitke.
Centralna banka je upozorila građane da budu oprezni prilikom ulaganja u virtuelne valute i svesni rizika koje takva investicija nosi. Savetuje se da se ulaganja vrše isključivo preko domaćih licenciranih pružalaca usluga koji su pod nadzorom NBS. Ovi pružaoci su obavezni da obezbede adekvatni kapital i zaštite sredstva svojih korisnika, držeći ih odvojeno od svoje imovine. Ukoliko građani imaju sumnje u vezi s tim da li određena kompanija ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama, mogu se obratiti NBS putem e-maila radi provere.
Trenutno, NBS ima tri licencirane kompanije koje se bave ovim poslovanjem, a podaci o njima su dostupni na zvaničnoj internet stranici NBS. Od kada je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu u junu 2021. godine, NBS je pokrenula postupke protiv 38 firmi, preduzetnika i građana zbog sumnje na neovlašćeno pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama, a nekoliko njih je čak i novčano kažnjeno.
U svetlu ovih događaja, važno je da investitori budu oprezni i informisani pre nego što uđu u svet kripto ulaganja, kako bi izbegli moguće prevare i gubitke.
