Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, uspela je da preživi glasanje o nepoverenju njenom vođstvu, koje je održano u Evropskom parlamentu. Sa 360 glasova protiv, 175 za i 18 uzdržanih, predlog o izglasavanju nepoverenja je odbijen. Da bi predlog bio usvojen, bila je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 720 poslanika.
Ovo glasanje je pokrenuto nakon što je 75 poslanika, pretežno sa desnice, prikupilo potpise tražeći njegovo održavanje. Optužbe su bile usmerene na fon der Lajen zbog njenog odbijanja da objavi razmenu poruka sa direktorom američke farmaceutske kompanije „Pfizer“ tokom pandemije koronavirusa, što je izazvalo sumnje o transparentnosti njenih odluka.
U razgovoru sa Petrom Milutinovićem, saradnikom Instituta za evropske studije, saznajemo da trenutna situacija podseća na tenisku utakmicu između aktuelne vlasti u EU i opozicije. On ističe da je došlo do prebacivanja odgovornosti između strana, a sudbina Ursule fon der Lajen ostaje neizvesna, iako ona nastavlja sa vođenjem Evropske komisije i njenim programima.
Prema rečima Milutinovića, Evropska komisija će nastaviti sa svojom agendom koja se fokusira na to da članice EU nastave sa izdvajanjima za naoružanje, dok se istovremeno sve više novca usmerava kroz instrumente za oporavak i rezilijentnost. Ovaj proces je rezultat potrebe za oporavkom evropskih ekonomija nakon pandemije, koja je zapravo bila okidač za pokretanje glasanja o nepoverenju.
Milutinović objašnjava da je pandemija predstavljala presedan i krizu neviđenih razmera, zbog čega nije bilo moguće u potpunosti ispoštovati sve demokratske procedure. Ursula fon der Lajen je, kako navodi, neposredno komunicirala sa direktorom „Pfizera“ u vezi sa nabavkom vakcina u vrednosti od oko 35 milijardi dolara, što je dodatno podiglo tenzije među poslanicima.
Prema njegovim rečima, tu se radi o presedanu koji se koristi u političke svrhe. Fon der Lajen nije pokazivala veliku toleranciju prema desničarskim strankama koje su danas u opoziciji unutar EU. Iako im je u određenim situacijama pružila određeni manevarski prostor, bila je odlučna da im ne prepusti previše uticaja, što je rezultiralo trenutnom situacijom.
U ovoj situaciji, postavlja se pitanje o saglasnosti da Ursula treba da nastavi sa sprovođenjem agende Evropske komisije. Predlozi rumunskog političara iz političke grupacije evropskih konzervativaca i reformista mogu se sagledavati iz različitih uglova. Milutinović ukazuje na to da je reč o rumunskom populističkom desničaru i nacionalisti koji možda nije previše zainteresovan za demokratiju, već želi da „vrati lopticu“ Ursuli fon der Lajen i testira njeno ponašanje u aktuelnoj situaciji.
On smatra da ni jedna ni druga strana nisu u potpunosti poštovale demokratske procedure u svojim poslovima, što je dovelo do prebacivanja odgovornosti. S obzirom na to, nužno je da sistem uvede drugačiji način odlučivanja unutar svojih organa, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se politička borba unutar Evropske unije nastaviti, a Ursula fon der Lajen će morati da se suoči sa izazovima koje postavljaju njeni protivnici i da pronađe način da održi stabilnost i kredibilitet Evropske komisije.
Kao zaključak, trenutna situacija u Evropskom parlamentu i oko vođstva Evropske komisije ukazuje na sve veće tenzije unutar EU, koje će zahtevati pažljiv pristup i dijalog među svim stranama kako bi se osigurala stabilnost i efikasnost u donošenju odluka na evropskom nivou.
