Ova tema postavlja važno pitanje o duhovnoj zaštiti i uticaju koji može imati „urokljivo oko“ na pojedinca, kako je objasnio sveštenik Santajev. On ističe da prema učenju Pravoslavne crkve, ovo fenomen nije samo metafora, već stvarna pojava koju prepoznaju i priznaju vernici. Urokljivo oko se shvata kao sredstvo koje zloupotrebljava zla sila, a njegovo dejstvo može biti pogubno za one koji nisu zaštićeni.
Prema Santajevu, ljudsko oko ne samo da prenosi svetlost, već i tamu. Naime, ono može odražavati ono što nosimo u srcu. Ako je srce ispunjeno negativnim emocijama kao što su mržnja ili zavist, pogled takve osobe može postati sredstvo zle sile. Ova ideja se oslanja na reči Svetog Jovana Bogoslova, koji upozorava da mržnja zaslepljuje oči onih koji je nose.
Sveštenik ističe važnu priču iz knjige „Lavsaik“, u kojoj je prepodobni Makarije Egipatski iscelio ženu koju je zlo oko pretvorilo u konja. Njena prirodna pojava se vratila tek nakon blagoslova i molitve svetitelja. Ovaj događaj pokazuje koliko je važno duhovno zdravlje i bliskost s Crkvom. Makarije je naglasio da je žena bila podložna uroku jer se udaljila od Crkve i Svetih Tajni, što je oslabilo njenu „blagodatnu zaštitu“.
Santajev takođe naglašava razliku između onih koji žive u Hristu, koji su zaštićeni od mračnih sila, i onih koji kroz svoje postupke otvaraju vrata nečistim silama. Za one koji se bave razvratom, mržnjom ili praznoverjem, uticaj mračnih sila postaje moguć. Ova izjava ukazuje na važnost duhovnog života i redovnog učestvovanja u sakramentima.
On zaključuje da svako ko želi zaštitu od urokljivog oka i svakog zlog uticaja treba da se okrene Crkvi, molitvi i svetom pričešću. Sve drugo, kako kaže, ostaje samo privid i nesigurna uteha. Ova izjava naglašava značaj duhovnog života i povezanosti s verom kao ključne aspekte za zaštitu od negativnih uticaja.
Pored toga, Santajev se poziva na važnost krštenja kao prvog koraka ka duhovnom životu. Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice. Ovo naglašava važnost zajedništva i zajedničkog duhovnog rasta unutar Crkve.
Na današnji dan, vernici se posebno sećaju Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja, koji je krunisao veru svog naroda. Ovaj dan podseća na važnost istorijskih ličnosti u oblikovanju identiteta i duhovnosti naroda. Takođe, pored Miholjskih, tokom godine se obeležavaju i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice, što ukazuje na značaj sećanja na preminule i održavanje veza s onima koji su nas napustili.
Sveštenik Borislav Petrić podseća da je dužnost svakog roditelja da decu priprema i uči ih da je smrt deo života. Ova izjava ukazuje na važnost otvorene komunikacije o životnim ciklusima i duhovnim vrednostima unutar porodice, što može pomoći deci da se suoče s teškoćama i izazovima koje donosi život.
U svetlu svih ovih razmatranja, jasno je da je duhovna zaštita i zdravlje ključna tema u pravoslavnoj tradiciji. Bilo da se radi o urokljivom oku ili o opštem duhovnom zdravlju, povezanost s Crkvom, zajedništvom i učestvovanje u svetim tajnama ostaju temeljni stubovi duhovnog života.
