Policija je sinoć primila prijave o dronovima koji su se u dva navrata približili aerodromu Bronojsund u Norveškoj, toliko da su mogli da ih uoče kontrolori leta. Nakon što su primili izveštaje, policija je pretražila područje, ali nije uspela da pronađe pilote dronova. U nedelju su takođe prijavljeni dronovi iznad aerodroma, što je dovelo do preusmeravanja jednog leta. U međuvremenu, evropski lideri se okupljaju u Kopenhagenu kako bi razgovarali o jačanju evropske odbrane usled serije incidenata u kojima su dronovi ulazili u vazdušni prostor EU. Ole Martin Stormoen, analitičar sa Norveškog Instituta za međunarodne odnose, izjavio je za Euronews Srbija da je važno praviti razliku između povrede vazdušnog prostora i drugih aktivnosti koje se mogu smatrati hibridnim ratom.
Stormoen je istakao da su postojale situacije gde su dronovi primećeni, ali i one gde nije potvrđeno da je u pitanju bila reč o dronovima. „Norveške vlasti su jasno rekle da se to za sada ne može nikome pripisati. Dakle, ne znaju ko je pilotirao tim dronovima i šta je bio cilj tih upada u norveški vazdušni prostor“, rekao je Stormoen. On je naglasio da je potrebno razlikovati povredu vazdušnog prostora od strane ruskih aviona i druge aktivnosti koje se mogu smatrati hibridnim ratom.
„Povrede vazdušnog prostora su vrlo ozbiljne i sigurno će imati posledice za ruske vlasti. Međutim, druge aktivnosti trenutno nisu jasne i predstavljaju potpuno drugu kategoriju. U mnogim slučajevima postoje jaki indikatori da su iza tih poduhvata stajali državni akteri“, dodao je Stormoen. On je ukazao na obrazac u Evropi u kojem su slične aktivnosti imale za cilj da poremete normalno funkcionisanje društva. „Moramo uzeti u obzir da je namera tih akcija izazivanje određenog remećenja i stvaranje kontroverzi. Važno je ne videti svuda rusku aktivnost ili Rusiju kao izvor tih događaja“, poručio je.
Govoreći o evropskim naporima u vezi sa dronovima, Stormoen se osvrnuo na inicijativu Evropske komisije o tako zvanoj antidron zid, kao i aktivnosti NATO-a. On je primetio da planovi koje je EU pokrenula još nisu potpuno jasni. „Kako bi to trebalo da funkcioniše? To je sistem senzora i najverovatnije bespilotnih sistema koji mogu da lansiraju dronove i detektuju druge dronove. Sve je to još u ranoj fazi“, rekao je.
Dodao je da su do sada zemlje koje su učestvovale u ovim planovima sve članice NATO-a, osim Ukrajine, koja učestvuje zbog svog iskustva sa dronovima. „Kada je reč o Norveškoj, koja nije članica EU, ali jeste u NATO, ne vidim problem u njenom učešću. Čak i ako bi EU organizovala taj antidron zid, pretpostavljam da bi NATO bio važan deo tog projekta, a Norveška bi, kao članica NATO-a, mogla da sarađuje sa drugim zemljama bez ikakvih problema“, zaključio je Stormoen.
Ova situacija ukazuje na sve veću zabrinutost u Evropi u vezi s bezbednošću vazdušnog prostora i potencijalnim pretnjama koje predstavljaju dronovi. Prijetnja hibridnih ratova i neidentifikovanih aktera, koji koriste savremene tehnologije za destabilizaciju, postaje sve jasnija. Evropski lideri će morati da se fokusiraju na efikasne strategije kako bi se zaštitili od ovakvih incidenata i očuvali bezbednost svojih građana. U tom kontekstu, saradnja između NATO-a i EU, kao i razmena informacija i resursa, postaju ključni faktori u borbi protiv ovih pretnji.
