Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić osudio je nasilni ulazak policije privremenih institucija u kancelarije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Penzionog i invalidskog osiguranja (PIO) u Kosovskoj Mitrovici. On je istakao da je ovaj čin neprihvatljiv i nehuman, posebno zbog posledica koje može imati na najranjivije grupe, uključujući bolesne, starije i socijalno ugrožene građane.
Đurić je ukazao na to da takvi jednostrani koraci ne samo da potkopavaju dijalog između Beograda i Prištine, već i ugrožavaju regionalnu stabilnost. Naglasio je da ovakvi postupci zanemaruju osnovna ljudska prava i postojeće sporazume. U svojoj objavi na društvenoj mreži X, pozvao je Evropsku uniju, Ujedinjene nacije i sve odgovorne međunarodne aktere da hitno reaguju i obezbede zaštitu osnovnih usluga za Srbe na Kosovu i Metohiji.
S obzirom na trenutnu situaciju, Đurić je naglasio da zdravlje i ljudsko dostojanstvo nikada ne smeju biti korišćeni kao političko oružje. Pripadnici tzv. kosovske policije ranije su danas upali u kancelarije PIO fonda i RFZO-a u Kosovskoj Mitrovici, uklonili srpske zastave sa zgrade, a oko objekta se primetilo pojačano prisustvo policijskih snaga.
Prema informacijama iz RFZO-a, pripadnici policije u civilu su upali u prostorije filijale RFZO-a, gde su fotografisali sve prostorije, tražili od radnika lične karte, pretresali njihove radne prostore i lične stvari, a zatim tražili da napuste objekat. Ovaj napad direktno ugrožava dalju mogućnost pružanja zdravstvenih usluga pacijentima i najosetljivijim društvenim kategorijama na Kosovu i Metohiji.
Ovo nije prvi put da se slični incidenti dešavaju u regionu. Prethodnog dana, policija privremenih institucija je upala u objekte Pošte Srbije u Gračanici i Štrpcu, gde su postavljeni natpisi tzv. pošte Kosova. Ovi događaji dodatno povećavaju tenzije u već napetoj situaciji na Kosovu, gde su odnosi između Srba i Albanaca postali veoma komplikovani.
Mnogi analitičari upozoravaju da ovakvi postupci mogu imati dugoročne posledice po regionalnu stabilnost i bezbednost. Prema njima, neophodno je da međunarodna zajednica preuzme aktivniju ulogu u rešavanju ovog sukoba, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije. Takođe, potrebne su hitne mere zaštite prava svih građana na Kosovu, bez obzira na njihov etnički ili nacionalni identitet.
Reakcije iz Beograda su bile brze i snažne, a Đurić je istakao da je važno da se svi odgovorni akteri uključe u dijalog i rade na očuvanju mira i stabilnosti u regionu. On je naglasio da Srbija neće stati u svojim naporima da zaštiti prava svojih građana na Kosovu i Metohiji.
U poslednjih nekoliko godina, situacija na Kosovu je bila obeležena čestim tenzijama i sukobima između Srba i Albanaca. Dok Priština nastoji da učvrsti svoju vlast na severu Kosova, Beograd se protivi ovakvim potezima, smatrajući ih provokacijama koje dodatno komplikuju već složenu situaciju.
Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će međunarodni akteri uspeti da pronađu rešenje koje će zadovoljiti sve strane. U međuvremenu, građani Kosova, posebno oni najugroženiji, suočavaju se s neizvesnošću i strahom za svoje zdravlje i život.
Ova kriza dodatno naglašava potrebu za konstruktivnim dijalogom i posvećenim radom na izgradnji poverenja između zajednica, kako bi se postigao trajan mir i stabilnost na Kosovu i u regionu.
