Danas je preminuo Zoran Mićić, dugogodišnji snimatelj i kamerman RTV Novi Pazar, u 57. godini života. Njegova smrt ostavlja dubok trag u svetu medija, a vest o njegovom odlasku potresla je kolege, prijatelje i sve koji su ga poznavali.
Zoran Mićić, poznat pod nadimkom Kokac, rođen je 22. aprila 1968. godine. Svoju karijeru započeo je 1998. godine kao snimatelj na TV Jedinstvo, a ubrzo je prešao u dopisništvo Radio-televizije Srbije u Novom Pazaru. Ipak, najveći deo svog radnog veka proveo je na RTV Novi Pazar, gde je više od dve decenije beležio ključne događaje u ovom regionu. Njegova kamera bila je svedok mnogih istorijskih trenutaka, kulturnih manifestacija, sportskih takmičenja i značajnih dešavanja koja su oblikovala život u Novom Pazaru i šire.
Osim što je bio izvanredan snimatelj, Mićić je bio i talentovani muzičar. Klavijature i harmonika bili su njegova druga ljubav, a njegov vedar duh i muzički talent uveseljavali su mnoge. Gotovo da nije bilo proslave ili druženja u Novom Pazaru na kojima nije nastupao, ostavljajući trag kroz muziku i osmeh koji je prenosio na sve oko sebe.
Zoran Mićić nije bio samo profesionalac iza kamere, već i prijatelj i čovek velikog srca. Njegovi saradnici pamtiće ga kao predanog i vrednog radnika, uvek spremnog da pomogne i da uhvati najbolji kadar. Njegova spontanost i nesebičnost ostavile su dubok utisak na sve koji su s njim delili radne i životne trenutke. Na terenu je bio neprimetan, ali njegova dela govorila su glasnije od reči. Njegova kamera zabeležila je bezbroj priča, ali poslednja vest o njemu, nažalost, je rastužujuća.
Mićić je preminuo nakon duge i teške bolesti, a vest o njegovom iznenadnom pogoršanju stigla je juče, dok je jutros napustio ovaj svet. Van posla, bio je posvećen porodici. Bio je brižan otac i deda, domaćin kod kojeg je uvek vladala toplina i ljubav. Iza sebe je ostavio suprugu, sina, dve kćerke i četvero unučadi, koji će ga pamtiti kao stub porodice i neizmernu podršku.
Sahrana će se održati sutra u 13 sati kod Petrove crkve, gde će porodica, prijatelji i kolege ispratiti Zorana Mićića na njegov poslednji put. Njegov odlazak ostavlja neizbrisiv trag u zajednici, ne samo kroz njegov rad, već i kroz ljudskost i ljubav koju je delio sa svima oko sebe.
U ovim teškim trenucima, mnogi će se setiti Zorana ne samo kao izvanrednog snimatelja, već i kao osobe koja je obeležila njihove živote. Njegovo prisustvo će nedostajati, ali sećanje na njega će živeti kroz sve priče koje je zabeležio i kroz muziku koju je stvarao. Zoran Mićić će zauvek ostati u srcima onih koji su ga poznavali i voleli.
