Danas je svet izgubio Dragoljuba Ackovića, jednog od najistaknutijih romskih intelektualaca savremene ere, čija je posvećenost borbi za prava Roma ostavila dubok trag. Rođen 1952. godine u Osipaonici kod Smedereva, Acković je kroz svoj rad i angažman postao simbol otpora i borbe za unapređenje položaja romske zajednice.
Tokom svog obrazovanja, Acković je pokazao izuzetnu ambiciju i posvećenost. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a zatim je završio i Filozofski fakultet, gde se specijalizovao za etnologiju. Njegov akademski put nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorat je stekao na Fakultetu za mir Ujedinjenih nacija, čime je dodatno potvrdio svoju posvećenost studijama i istraživanju.
Osim akademske karijere, Acković je bio aktivan u romskom političkom pokretu. Kao prvi predsednik Romske kongresne partije, postavio je temelje za političko organizovanje Roma u Srbiji. Njegova angažovanost nije stala tu; od 2007. godine bio je član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu, a od 2010. godine predsednik Fonda za istraživanje genocida dr Milan Bulajić. Takođe, bio je aktivan član Komisije za proučavanje života i običaja Roma pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
U svojoj karijeri, Acković je obavljao i značajne funkcije unutar međunarodnih organizacija. Od 1. septembra 2011. godine, bio je zamenik predsednika Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka, a iste godine je postao član Nacionalnog komiteta za nematerijalnu kulturu Ministarstva kulture i informacionog društva Srbije. Njegovo liderstvo u Svetskoj organizaciji Roma počelo je na III kongresu, a 8. aprila 2013. godine izabran je za predsednika Svetskog parlamenta Roma, čime je dodatno učvrstio svoj status kao ključnog aktera u borbi za prava Roma na globalnom nivou.
U poslednjih dvadeset godina, Acković se posvetio i medijskom radu. Kao urednik romskog programa na prvom programu Radio Beograda, doprinosio je popularizaciji romske kulture i jezika. Od septembra 2012. godine, obavljao je funkciju zamenika direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, gde je radio na unapređenju ljudskih prava i prava manjina, posebno Roma. Osnovao je i Muzej romske kulture u Beogradu, kao i nezavisnu Radio televiziju „Khrlo e Romengo“, čime je omogućio glas romskoj zajednici.
Ackovićeva smrt predstavlja gubitak ne samo za romsku zajednicu, već i za širu društvenu zajednicu koja je imala privilegiju da ga poznaje. Njegova borba za pravdu, dostojanstvo i prava Roma ostaviće trajni pečat, a njegov rad će inspirisati generacije koje dolaze.
U svetlu njegovog gubitka, mnogi su izrazili tugu i poštovanje prema njegovom životu i delu. Istaknut je njegov doprinos obrazovanju i kulturi, kao i njegovu nesalomivu snagu u borbi protiv diskriminacije i nepravde. Dragoljub Acković će zauvek ostati u sećanju kao borac za prava Roma, intelektualac i čovek koji je posvetio svoj život unapređenju života svoje zajednice.
U ovom trenutku, važno je nastaviti put koji je on zacrtao i boriti se za prava i dostojanstvo svih Roma, u znak sećanja na njegovu hrabrost i posvećenost. Njegovo nasleđe će živeti kroz dela i reči onih koji će nastaviti njegovu borbu.
