Nada Budisavljević, najmlađa sestra bivše prve dame Jugoslavije Jovanke Broz, preminula je, ostavljajući za sobom bogatu životnu priču i sećanja onih koji su je poznavali. Njena smrt izazvala je tugu među prijateljima i porodicom, a emotivnu posvetu na društvenim mrežama uputio je Žarko Jokanović, njen dugogodišnji prijatelj, uz brojne fotografije koje su beležile njihove zajedničke trenutke.
Nada je rođena u Pećanima, u Lici, a teška sudbina pratila ju je već od najranijeg uzrasta. Sa samo šest meseci ostala je bez majke, a tokom ratnih stradanja izgubila je oca i brata. Kasnije, još jednog brata, što ju je primoralo da sa sestrom Zorom bude smeštena u dečiji dom. Godine 1947. pronašla ih je Jovanka Broz, koja je preuzela brigu o njima, odgajajući i školujući ih.
Nada je stekla obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirala na smeru engleski jezik i književnost, svetsku književnost i italijanski jezik. Tokom svoje karijere, radila je u Titovom kabinetu, gde je ostala upamćena kao jedina osoba koja je Titu dala otkaz. Takođe, bila je profesor na Vojnoj akademiji, kao i prevodilac pri Mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija, gde je stekla reputaciju najboljeg profesora u istoriji te institucije.
Celi svoj život posvetila je svojim sestrama, posebno Jovanki, kojoj je bila šef kabineta, sekretarica, stilistkinja, vozač, kao i medicinska sestra i kuvarica u vreme njene izolacije. Njihov odnos bio je duboko emotivan i pun poverenja, a Nada je često bila jedina osoba od poverenja koja je bila uz Jovanku tokom brojnih turbulencija.
Njena uloga nije se završavala samo na pomoć i podršku. Krleža je jednom prilikom rekao Nadi: „Sve znate, sve vidite, sve čujete i ćutite, ni o čemu reč ne govorite.“ Ipak, deo svog života i iskustava podelila je u knjizi koju su zajedno objavili pod nazivom „Nada Budisavljević – Moja sestra Jovanka Broz“.
Pored svoje izvanredne karijere, Nada je bila i posvećena tetka svojim sestrićima, Goranu i Zoranu, kao i njihovim porodicama. Njena ljubav i briga za njih bili su bezgranični, a posebno je volela svoju omiljenu sestričinu Fisu.
U emotivnoj posveti, Žarko Jokanović opisuje Nadu kao mudru, čestitu i dostojanstvenu osobu, duhovitu i skromnu intelektualku koja je bila prava heroina svog vremena. „Naša Nada bila je najbolji i najiskreniji prijatelj, direktna i prefinjena, odana i posvećena. Njena slika bi bila na naslovnoj strani Enciklopedije požrtvovanja,“ napisao je Jokanović, izražavajući duboku zahvalnost za prijateljstvo koje su delili.
Porodica i prijatelji ostavili su emotivne poruke, naglašavajući koliko će im nedostajati. „Volimo vas, draga naša Nado. Hvala vam na predivnom prijateljstvu. Počivajte u miru. U večnost ste se već upisali,“ poručili su Žarko i Milica, ističući trajnu ljubav i bolno nedostajanje koje ostaje iza nje.
Nada Budisavljević će biti zapamćena ne samo kao sestra bivše prve dame, već i kao izuzetna žena koja je ostavila dubok trag u životima onih koji su je poznavali. Njena priča je priča o hrabrosti, ljubavi i posvećenosti, a njen životni put biće inspiracija mnogima koji dolaze nakon nje.
