Ona je bila čudo, a govoriti danas o njoj znači sesti na celo brdo mitova i legendi, gomilu laži i predrasuda, gde njeno svetlo ipak pobeđuje. Ovako je dramaturškinja Katarina Pejović, koja je priredila delo MAGI:JA, govorila o nebrušenom crnom dijamantu beogradskog asfalta Margiti Stefanović Magi.
Sutra se obeležava 23 godine otkako nas je Magi napustila, a glumac Svetozar Cvetković je jednom prilikom otkrio detalje koji su doveli do velike debate u javnosti. Cvetković je istakao da je Margita bila vrlo bliska sa njim. Upoznao ju je kada je imao 18, a ona 17 godina. „Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, veliki um može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije“, rekao je Cvetković.
Cvetković je takođe istakao kako je neverovatno kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, njen majndset i njenu spoljašnost, koja je izgledala fascinantno svakome s kim je došla u dodir. „Margita je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole, zajedno sa Ivom Pogoralićem, a dobila je poziv da nastavi školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi“, dodao je on.
Cvetković je napomenuo da je Margita završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata. Iako je dobitnica jedne od najboljih nagrada u Japanu, nije otišla tamo. Umesto toga, ostala je u Beogradu i sa svojim prijateljima ostavila je dubok trag u muzici osamdesetih godina. Nažalost, tragična sudbina skoro svih članova grupe EKV, iz različitih razloga, pratila je i nju. „Njen tragičan kraj je zaista nešto što bi moglo samo na filmu da se opiše“, rekao je Cvetković.
Cvetković je otkrio kako je saznao da je Margita bila robinja poroka. „Saznao sam za heroin tako što mi je ona rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak. Ako pogledate njene snimke na Jutjubu, videćete kako svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. U jednom trenutku mi je pokazala šake i tri bukvalno štepa kao s mašine za šivenje“, rekao je on. Ove reči su izazvale jake emocije, jer su podsetile na to koliko su poroci mogli da unište talenat i potencijal.
Iako je stekla veliku popularnost, Margita je na kraju umrla u garaži, sama i napuštena od svih. „Igrao sam predstavu ‘Tajna Crne ruke’ i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao: ‘Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe.’ Otvorio sam, na njoj je pisalo: ‘Magi je umrla.’ To je bio moj susret s tim, ali, moram da kažem, najtragičnije osećanje koje sam imao jeste to da mi je u tom trenutku laknulo“, rekao je Cvetković.
Margita je potekla iz umetničke porodice, slobodarske i kreativne, ali je završila u jednoj garaži u Borči. „Odatle je otišla na Infektivnu kliniku u Beogradu i u dom za stare, gde je prosto nestala. To je najtragičnija sudbina s kojom sam se susreo i s kojom sam bio blizak sve te godine“, zaključio je Cvetković.
Priča o Margiti Stefanović Magi ostaje kao opomena svima, posebno mladima koji se suočavaju s izazovima života i pritiscima sredine. Njena sudbina nas podseća na to kako je lako izgubiti se, čak i kada posedujemo neverovatan talenat i potencijal. U svetu gde se droga i poroci često glorifikuju, važno je imati na umu i ovaj tragičan aspekt umetničkog života. Margita je ostavila neizbrisiv trag u muzici, ali i pouku koja će se prenositi generacijama.
