Dijabetes, u narodu poznatiji kao šećerna bolest, predstavlja sve veći globalni problem, koji je postao pandemija poslednjih godina. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih od dijabetesa neprestano raste, a očekuje se da će se do 2045. godine ovaj broj udvostručiti. Ova bolest, koja zahvata više organa i organskih sistema, može da dovede do raznih komplikacija, uključujući srčana oboljenja, oštećenje bubrega, gubitak vida, pa čak i amputacije udova.
Jedan od ključnih problema u borbi protiv dijabetesa je kasno otkrivanje bolesti, što je posebno izraženo kod pacijenata koji retko odlaze na kontrolne preglede. Endokrinolozi, oftalmolozi, kardiolozi, vaskularni hirurzi i neurologi igraju važnu ulogu u pravovremenom dijagnostikovanju i lečenju dijabetesa. Nažalost, mnogi pacijenti zanemaruju redovne preglede, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
U Srbiji, kao i širom sveta, postoji potreba za širenjem svesti o dijabetesu. Mnogi ljudi nisu svesni rizika koje ova bolest nosi, a često nemaju ni adekvatne informacije o simptomima i načinima prevencije. Predstojeći Svetski dan dijabetesa, koji se obeležava 14. novembra, predstavlja odličnu priliku za podizanje svesti o ovoj bolesti i njenim posledicama, kao i za edukaciju javnosti o važnosti redovnih pregleda.
Dijabetes tipa 1 i tipa 2 su najčešći oblici ove bolesti. Dijabetes tipa 1 obično se javlja u detinjstvu ili mladosti i zahteva doživotno lečenje insulinom. S druge strane, dijabetes tipa 2, koji se najčešće javlja kod odraslih, često je povezan sa prekomernom težinom, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i nezdravom ishranom. Razvijanje otpornosti na insulin, koja je ključni faktor u razvoju dijabetesa tipa 2, može se sprečiti ili odložiti promenom životnih navika.
Fizička aktivnost igra ključnu ulogu u prevenciji dijabetesa. Redovno vežbanje pomaže u održavanju zdrave telesne težine i poboljšava osetljivost na insulin. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja svake nedelje. Takođe, pravilna ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i zdravim mastima može značajno smanjiti rizik od dijabetesa.
Pored fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, važno je i redovno praćenje nivoa šećera u krvi, posebno za osobe koje su u riziku od dijabetesa. Rano otkrivanje povišenih nivoa šećera može značiti razliku između prevencije bolesti i razvoja ozbiljnih komplikacija.
Povećana svest o dijabetesu i njegovim rizicima može imati pozitivan uticaj na zdravlje populacije. Organizacije širom sveta pokreću različite kampanje i edukativne programe kako bi pomogle ljudima da razumeju ovu bolest i njene posledice. Uključivanje lokalnih zajednica, škola i zdravstvenih ustanova u ove aktivnosti može doprineti boljoj informisanosti i prevenciji dijabetesa.
U Srbiji, zdravstveni sistemi rade na unapređenju pristupa dijagnostici i lečenju dijabetesa. Postoji potreba za jačanjem usluga primarne zdravstvene zaštite i obezbeđivanjem boljih resursa za obučavanje zdravstvenih radnika. Takođe, važno je raditi na razvoju nacionalnih strategija za borbu protiv dijabetesa, koje bi uključivale prevenciju, ranu dijagnostiku i adekvatno lečenje.
S obzirom na sve veći broj obolelih, borba protiv dijabetesa zahteva zajednički napor svih članova društva. Samo kroz edukaciju, prevenciju i pravovremeno lečenje možemo smanjiti uticaj ove bolesti na našu populaciju i poboljšati kvalitet života obolelih. Znanje je moć i ključ za prevenciju dijabetesa, a svaka informacija može spasiti život.
