BEOGRAD – Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske i reditelj Denis Bojić istakao je značaj osnivanja ovog centra, naglašavajući da je to prvi put da srpski narod dobija instituciju koja okuplja svedočanstva o njegovom stradanju tokom ratova. U razgovoru za Tanjug, Bojić je objasnio da već postoje različite ustanove koje se bave dokumentovanjem ratnih zločina, ali da je prikupljanje ličnih svedočanstava specifičnost Memorijalnog centra, osnovanog pre nešto više od godinu dana.
Bojić je naglasio da članovi porodica žrtava imaju priliku da ostave svoja svedočanstva, čime se stvaraju jedinstvena i obuhvatna istorijska dokumenta. „Ako stanete pred majku koja je izgubila dva sina, morate znati da primate njen bol na sebe i da to iskustvo arhivirate i prezentujete celokupnom narodu“, rekao je Bojić. Prema njegovim rečima, Republika Srpska je tokom ratova devedesetih godina izgubila više od 35.000 civila i vojnika, a centar se bavi i sudbinama Srba koji su oteti sa Kosova i Metohije.
Bojić je istakao da su pojedinci prvi put dobili priliku da sami grade nacionalnu istoriju, umesto da čekaju institucije koje bi bile selektivne u prikupljanju podataka. „Svedočanstva pojedinaca biće celokupan testament srpskog naroda“, naglasio je on. Takođe, naglasio je da Memorijalni centar ima obavezu da edukuje decu o njihovim precima i načinima na koje su stradali, kao i da se bavi međunarodnim aktivnostima.
Govoreći o važnosti ličnih priča, Bojić je naveo da se kroz individualne sudbine može ispričati tragedija celog naroda. Uporedivši rad Memorijalnog centra sa filmom „Šindlerova lista“, Bojić je rekao da se slična praksa prikupljanja svedočenja sprovodi i za srpski narod, ali da vreme brzo prolazi i da je potrebno hitno delovati, jer mnogi svedoci nažalost umiru.
Memorijalni centar planira izgradnju multimedijalnog muzeja koji će biti otvoren za posete. Cilj je integrisati svedočanstva u obrazovni sistem Republike Srpske i Srbije. Bojić je istakao da se kroz obrazovanje i svedočenja može doprineti boljem razumevanju stradanja Srba u dva svetska rata i ratovima devedesetih godina, za koje smatra da su uzrokovani pravoslavnom verom.
„Razgovarali smo sa hiljadama ljudi i nismo osetili revanšizam. Iz dimenzije stradanja čitavog naroda dolazi hrišćanska dimenzija“, rekao je Bojić. On je dodao da porodice žrtava traže priznanje društva za njihove gubitke, naglašavajući da je to istorijsko-politička obaveza srpskog naroda.
Bojić je takođe govorio o značaju patologa Zorana Stankovića, koji je obdukovao više od 7.500 srpskih žrtava. Njegov doprinos je neprocenjiv, a Bojić smatra da je važno da se o njemu i drugim svedocima govori kako bi se očuvala kultura sećanja. „Naša obaveza je da ne dozvolimo da drugi pišu našu istoriju“, naglasio je on.
Bojić je ukazao na to da se međunarodne geopolitičke okolnosti menjaju i da postoji prostor za međunarodno prepoznavanje srpskog stradanja. „Svaki narod ima pravo na svoje žrtve i suze. Srpski narod ima to pravo, a mi tražimo da naše žrtve budu međunarodno uvažene“, rekao je Bojić.
Za kraj, pozvao je sve koji su izgubili svoje bližnje da ostave svoja svedočanstva na stranicama Memorijalnog centra, naglašavajući da su ta svedočanstva neprocenjiva i da će postati važan istorijski argument. „Svaka izjava je sada neprocenjiva, ali će u budućnosti biti i istorijski argument koji se ne može ponoviti“, zaključio je Bojić.
