PODGORICA – Ukupan državni dug Crne Gore na dan 31. decembar 2024. godine, uključujući depozite, iznosio je 4,12 milijarde evra, što predstavlja 55,36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove podatke je danas saopštila Vlada Crne Gore, ističući važnost praćenja stanja javnih finansija u zemlji.
Prema preliminarnim procenama Uprave za statistiku Crne Gore, nominalni BDP za 2024. godinu iznosio je 7,45 milijardi evra, što ukazuje na stabilnost ekonomije u trenucima kada su javne finansije pod sve većim pritiskom. Ovaj podatak je posebno značajan u kontekstu globalnih ekonomskih izazova, koji su uticali na mnoge zemlje, uključujući i Crnu Goru.
Vlada je takođe izjavila da su tekući prihodi u 2024. godini dostigli iznos od 2,71 milijarde evra, što predstavlja pad od 0,05 odsto u odnosu na planirane iznose. Ovi prihodi čine 36,4 odsto BDP-a, a njihova struktura pokazuje da su prihodi od poreza najvažniji izvor finansiranja. Naime, porezi čine 72,5 odsto tekućih prihoda, što iznosi 1,96 milijardi evra, dok prihodi od doprinosa čine 21,5 odsto, ili 584,7 miliona evra. Ostali prihodi, koji uključuju razne takse i naknade, čine 3,4 odsto, što iznosi 92,2 miliona evra.
Budžetska potrošnja u 2024. godini procenjena je na oko tri milijarde evra, što odgovara 40,3 odsto BDP-a. Ovi podaci ukazuju na značajno opterećenje javnih finansija, posebno u svetlu potreba za razvojem infrastrukture i socijalnih usluga. Socijalna davanja, koja su ključni deo budžetske potrošnje, čine 33,6 odsto ukupne potrošnje i u ovoj godini iznosila su oko milijardu evra. Ovaj iznos je veći za 22,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što svedoči o rastućim potrebama za socijalnom zaštitom i podrškom najugroženijim grupama stanovništva.
Vlada Crne Gore naglašava da će nastaviti da radi na stabilizaciji javnih finansija, ali i na unapređenju ekonomskih aktivnosti koje bi mogle doprineti povećanju prihoda. U planu je i dalja racionalizacija budžetskih troškova, kao i jačanje institucionalnih kapaciteta za efikasnije upravljanje javnim resursima.
S obzirom na trenutne ekonomske izazove, Crna Gora se suočava s potrebom za strukturnim reformama koje bi mogle poboljšati ekonomsku otpornost. Pored fiskalne konsolidacije, neophodno je i poboljšati poslovnu klimu kako bi se privukle strane investicije, što bi dodatno doprinelo rastu BDP-a.
U svetlu ovih informacija, analitičari upozoravaju na potrebu za oprezom u daljem zaduživanju, jer visoki nivo duga može ograničiti fiskalnu politiku i sposobnost vlade da reaguje na buduće krize. Održavanje stabilnosti javnih finansija biće ključno za održiv razvoj Crne Gore u narednim godinama.
U zaključku, trenutni podaci o javnim finansijama Crne Gore ukazuju na izazove sa kojima se zemlja suočava, ali i na mogućnosti za unapređenje ekonomskog stanja. Kako bi se osigurao dugoročni rast i stabilnost, neophodno je da vlada nastavi sa sprovođenjem reformi i poboljšanjem upravljanja javnim resursima. Očekuje se da će u narednim mesecima fokus biti na jačanju ekonomskih aktivnosti i unapređenju socijalne zaštite, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane Crne Gore.
