LONDON – Naftovod Družba, koji je ključna arterija za transport nafte u Centralnoj Evropi, pretrpeo je značajna oštećenja pre mesec dana usled napada ruskih snaga, što je rezultiralo prekidom snabdevanja. Ovaj naftovod je ranije izvozio deo ukrajinske nafte, ali je pretežno transportovao rusku sirovu naftu, navodi Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Isporuke nafte Mađarskoj i Slovačkoj su obustavljene od 27. januara, nakon što su ukrajinske vlasti optužile Rusiju za napad na pumpne instalacije u zapadnoj Ukrajini. Ova blokada je izazvala tenzije unutar Evropske unije, posebno u vezi sa naporima Mađarske da blokira nove sankcije protiv Rusije. Prekid isporuka ima ozbiljne posledice po Ukrajinu, koja gubi značajan izvor prihoda i sredstva potrebna za suočavanje s budžetskim deficitom.
Prema industrijskim izvorima, ukoliko se prekid snabdevanja nastavi, Ukrajina bi mogla biti primorana da obustavi proizvodnju nafte. Iako su neki izvori potvrdili da je bilo izvoza, nisu dali konkretne podatke o količinama. Zanimljivo je da je Ukrajina, pre ruske agresije u januaru, unosila sirovu naftu u naftovod kod Brodija na zapadu zemlje, s ciljem isporuke u Evropu.
Nafta koja se transportuje ovim cevovodom se prerađuje u rafinerijama mađarske multinacionalne kompanije MOL. Ova kompanija je, kako navodi njen portparol Andrus Halaš, diversifikovala svoje snabdevanje kupujući različite vrste nafte, uključujući i ukrajinsku. Dok su mnoge zemlje EU prekinule uvoz ruske nafte, Mađarska i Slovačka su ostale zavisne od ruskih izvora, i optužile Ukrajinu za produžavanje prekida rada gasovoda.
Mađarska je takođe optužila Ukrajinu za mešanje u njene unutrašnje poslove, uključujući i predstojeće aprilske izbore. U tom kontekstu, Mađarska je obustavila zajam EU od 90 milijardi evra, koji je ključan za Kijev, i blokirala nove runde evropskih sankcija protiv Rusije. Nafta ruskog porekla je tradicionalno činila najveći deo transportovane nafte u Centralnoj Evropi preko južnog kraka naftovoda Družba.
Moskva je optužila Kijev da ugrožava energetsku sigurnost Evrope prekidanjem protoka ruske nafte kroz cevovod. Družba, jedan od najvećih naftovoda na svetu, sa kapacitetom od preko 2 miliona barela dnevno, izgubila je značaj nakon invazije Rusije na Ukrajinu i kasnijih sankcija EU. Prema izveštaju kijevske konsultantske kuće ExPro, tranzit kroz južni krak naftovoda dostigao je svoj desetogodišnji minimum od 9,7 miliona tona u 2025. godini.
Podaci pokazuju da je Slovačka primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona. U međuvremenu, Češka Republika je u aprilu 2025. godine prestala da koristi rusku naftu. Severni krak gasovoda, nekada vodeći linija snabdevanja Poljske, sada koristi samo mali deo svog kapaciteta za transport kazahstanske nafte u Nemačku.
Ukrajina je već neko vreme planirala da koristi naftovod Družba za transport kaspijske nafte u Evropu. Godine 2002. završila je izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, koji povezuje crnomorske terminale sa naftovodom Družba, ali je od tada taj naftovod prenosio malo nafte. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno izjavio da je i ovaj deo gasovoda napadnut tokom rata.
Brisel je pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazum EU o zajmu za Ukrajinu i najavio planove za podnošenje zakonskog predloga o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte 15. aprila. Ova situacija ukazuje na složenost energetskih odnosa u regionu i izazove s kojima se suočavaju zemlje u kontekstu trenutnih globalnih tenzija.
