Naftovod Družba, jedan od najvećih naftovoda na svetu, igra ključnu ulogu u transportu nafte iz Rusije i Ukrajine prema evropskim zemljama. Međutim, situacija se značajno promenila u poslednjih nekoliko meseci zbog sukoba između Rusije i Ukrajine. Prema izveštajima Rojtersa, isporuke nafte Mađarskoj i Slovačkoj preko ovog naftovoda su obustavljene od 27. januara 2023. godine, nakon što je došlo do ruskog napada na pumpne instalacije u zapadnoj Ukrajini. Ovaj napad je doveo do prekida snabdevanja, što je izazvalo unutrašnje tenzije unutar Evropske unije, posebno oko novih sankcija protiv Rusije.
Pre nego što je došlo do ovih problema, naftovod Družba je izvozio deo ukrajinske nafte, ali je takođe prevozio značajne količine ruske sirove nafte. Ova situacija je dodatno pogoršana zbog optužbi Mađarske prema Ukrajini da namerno otežava rad naftovoda kako bi oslabila njene ekonomske interese. Mađarska i Slovačka su zadržale svoju zavisnost od ruske nafte, dok su druge evropske zemlje prekinule s njenom upotrebom.
Blokada isporuka nafte ne utiče samo na Mađarsku i Slovačku, već i na Ukrajinu, koja se suočava s gubitkom važnog izvora prihoda potrebnog za finansiranje svojih budžetskih potreba. Prema izvorima iz industrije, produženo obustavljanje isporuka može primorati Kijev da obustavi proizvodnju nafte. Ovi problemi dolaze u trenutku kada Ukrajina nastoji da diversifikuje svoje energetske izvore i smanji zavisnost od ruske nafte.
Nafta koja se isporučuje putem Družbe prerađuje se u rafinerijama mađarske kompanije MOL. MOL se trudi da diversifikuje svoje snabdevanje, kupujući različite vrste nafte, uključujući ukrajinsku. Međutim, politička napetost između Mađarske i Ukrajine otežava situaciju, a Mađarska je čak optužila Ukrajinu za mešanje u njene unutrašnje poslove, uključujući i izborni proces.
Pored toga, postavlja se pitanje energetske sigurnosti Evrope, s obzirom na to da Moskva optužuje Kijev za prekid protoka ruske nafte, što se smatra ugrožavanjem energetskih potreba evropskih zemalja. Naftovod Družba je, pre nego što je došlo do sukoba, imao kapacitet da transportuje više od 2 miliona barela nafte dnevno, ali je njegov značaj drastično opao nakon invazije Rusije na Ukrajinu i usled evropskih sankcija.
Prema izveštaju kijevske konsultantske kuće ExPro, tranzit naftom kroz južni krak Družbe je u 2025. godini dostigao desetogodišnji minimum od 9,7 miliona tona. U isto vreme, izveštaji pokazuju da je Slovačka primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona. Češka Republika je prestala da koristi rusku naftu u aprilu 2025. godine, što dodatno ukazuje na promenu u pristupu evropskih zemalja prema ruskim energetskim resursima.
Ukrajina je, s druge strane, planirala da koristi naftovod Družba za transport kaspijske nafte u Evropu. Godine 2002. završila je izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, koji povezuje crnomorske naftne terminale sa naftovodom Družba, ali je od tada njegov kapacitet ostao nedovoljno iskorišćen.
U svetlu aktuelnih dešavanja, Evropska unija je pozvala Mađarsku da poštuje sporazum o zajmu za Ukrajinu i planira da podnese zakonski predlog za trajnu zabranu uvoza ruske nafte. Ove mere su deo šire strategije EU da smanji zavisnost od ruskih energetskih resursa i obezbedi stabilnost u regionu. U narednim mesecima, situacija će se verovatno dalje razvijati, a pitanja energetske sigurnosti i političke stabilnosti ostaju ključni izazovi za sve uključene strane.
