Naftovod Družba, koji je igrao ključnu ulogu u transportu nafte iz Ukrajine i Rusije, pretrpeo je ozbiljna oštećenja tokom ruskog napada pre mesec dana, što je dovelo do prekida isporuka. Ovaj incident, prema izvorima koji su razgovarali sa Rojtersom, ukazuje na rastuću krizu snabdevanja energijom u regionu, posebno za Mađarsku i Slovačku, koje su zavisne od ruskih isporuka nafte.
Pre prekida isporuka 27. januara, ovaj naftovod je bio ključna ruta za izvoz ukrajinske nafte, ali je takođe transportovao i značajne količine ruske sirove nafte. Kijev je optužio Moskvu za napad na pumpne instalacije u zapadnoj Ukrajini, što je izazvalo tenzije unutar Evropske unije i usporilo pokušaje Mađarske da blokira nove sankcije protiv Rusije. Prekid isporuka predstavlja ozbiljan problem za Ukrajinu, koja se suočava sa budžetskim deficitom i potrebom za izvozom kako bi finansirala svoje operacije.
Industrijski izvori su upozorili da bi produženi prekid isporuka mogao primorati Kijev da obustavi proizvodnju nafte, čime bi se dodatno pogoršala ekonomska situacija. Iako su neki izvori potvrdili da je bilo izvoza, nedostaju tačne procene količina. Pre napada, Ukrajina je unosila sirovu naftu u naftovod kod Brodija, a nafta koja se transportovala obrađivala se u rafinerijama mađarske kompanije MOL.
MOL je, kako navodi portparol Andrus Halaš, diversifikovao svoje snabdevanje i kupuje različite vrste nafte, uključujući ukrajinsku, kako bi smanjio zavisnost od ruske sirove nafte. Dok su mnoge zemlje EU prekinule korišćenje ruske nafte zbog sukoba, Mađarska i Slovačka su zadržale ovu praksu, optužujući Ukrajinu za namerno produžavanje prekida rada gasovoda. Pored ovoga, Mađarska je iznela optužbe protiv Ukrajine zbog mešanja u njene unutrašnje izbore i blokirala je EU zajam koji je Ukrajini bio neophodan.
Naftovod Družba, koji je izgrađen 1960-ih godina, tradicionalno je transportovao najveći deo nafte u centralnu Evropu. Međutim, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, njegov značaj je opao, a tranzit preko južnog kraka dostigao je desetogodišnji minimum od 9,7 miliona tona u 2025. godini, prema podacima kijevske konsultantske kuće ExPro. Ova firma izveštava da je Slovačka primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona.
Moskva je optužila Kijev da ugrožava energetsku sigurnost Evrope prekidanjem protoka ruske nafte. Naftovod Družba ima kapacitet da pumpa više od 2 miliona barela dnevno, ali su sankcije i rat doveli do smanjenja ovog kapaciteta. Ukrajina je planirala da koristi ovaj naftovod za transport kaspijske nafte ka Evropi, ali je situacija postala komplikovana.
U 2002. godini, Ukrajina je završila izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, povezujući crnomorske terminale sa Družbom, ali je od tada taj naftovod prevezao malo nafte. Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je da su i ovi delovi gasovoda napadnuti tokom sukoba, dodatno komplikujući situaciju.
Brisel je u međuvremenu pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazum EU o zajmu za Ukrajinu. Planira se i zakonski predlog za trajnu zabranu uvoza ruske nafte, koji bi mogao da bude predstavljen 15. aprila. Ovaj razvoj situacije dodatno ukazuje na napetosti unutar EU i teškoće u obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energijom u regionu, posebno u svetlu trenutnih političkih i vojnih sukoba.
