Ukrajina se suočava s izazovima u pogledu svoje bezbednosti i sposobnosti da se oslanja na saveznike u slučaju mirovnog sporazuma. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, prethodne godine je savetovala Ukrajini da se transformiše u „čeličnog ježa,“ što podrazumeva izgradnju snažne vojske, ulaganje u modernu tehnologiju i domaću proizvodnju oružja. Ova strategija je odgovor na strah Kijeva da obećanja zapadnih saveznika možda neće biti dovoljna da odvrate buduće napade Rusije.
Aljona Getmančuk, šefica ukrajinske misije pri NATO-u, ističe da je Ukrajina preispitala šta za nju znači bezbednosna garancija. Ranije su se oslanjali na zaštitne obaveze partnera, dok se sada fokusiraju na jačanje sopstvenih vojnih kapaciteta i odbrambene industrije. Ovo preusmerenje naglašava potrebu za održivim sektorom odbrane, reformom javnih nabavki, unapređenjem regrutacije i razvojem dronova i raketa dugog dometa.
Ukrajina planira nabavku 150 borbenih aviona Saab JAS-39E Gripen iz Švedske, a potrebne su milijarde dolara da bi se stvorila vojska koja bi mogla da odvrati potencijalne napade Rusije. Prema rečima Ihora Fedirka, direktora Ukrajinskog saveta odbrambene industrije, budućnost bezbednosti zemlje zavisi od otpornosti proizvodnje, što uključuje ne samo pojedinačne vojne sisteme, već i sposobnost industrije da funkcioniše u teškim uslovima.
Trenutni međunarodni odnosi dodatno komplikuju situaciju. Bivši američki predsednik Donald Tramp odbacio je ideju o ukrajinskom članstvu u NATO-u, što je dodatno povećalo sumnju u bezbednosne garancije. Analitičar Timoti Aš je naglasio da je malo verovatno da bi Tramp reagovao na rusku agresiju u Ukrajini.
Kako rat traje, mnogi Ukrajinci sve više shvataju da se moraju osloniti na sebe. Getmančuk ističe da to odražava razočaranje ranijim bezbednosnim obavezama i skepticizam prema članstvu u NATO-u. U ovom kontekstu, ključni element buduće odbrane je velika vojska. Tokom mirovnih pregovora, Ukrajina je zahtevala vojsku od 800.000 vojnika, ali sa trenutnim stanjem, 2 miliona Ukrajinaca izbegava vojnu obavezu, dok je 200.000 vojnika napustilo službu bez odobrenja.
Izgradnja i održavanje velike vojske u mirnodopskom periodu predstavlja ogroman izazov, koji zahteva reforme u vojnoj obuci, organizaciji i kadrovskim resursima. Ministar odbrane Mihajlo Fedorov je najavio sveobuhvatne reforme kako bi se unapredila vojna infrastruktura i smanjila korupcija. Takođe, postoji naglasak na jačanju liderskih veština među komandantima kako bi se smanjila stopa dezertiranja vojnika.
Ukrajina se suočava s izazovima i u pogledu opreme. Ukrajinske snage su, prema izveštajima, uspešne u korišćenju dronova, koji su odigrali ključnu ulogu u gubicima ruskih vojnika. Ukrajina je razvila svoje tržište dronova i bespilotnih sistema, ali se suočava s potrebom za modernizacijom i prilagođavanjem organizacione strukture.
Pored oslanjanja na sopstvene snage, Ukrajina se nada i izvozu oružja, iako to otežavaju trenutna pravila u ratnom stanju. Evropska unija planira da odobri zajam od 90 milijardi evra, od čega će deo biti usmeren na odbranu. Ukrajina takođe razmatra pravno obavezujuće bezbednosne sporazume sa SAD i evropskim državama, kao i prisustvo multinacionalnih snaga.
Za predsednika Vladimira Zelenskog, sve ove aktivnosti su usmerene ka jačanju ukrajinske odbrane kako bi se odvratila Rusija. On naglašava da Ukrajina mora postati efikasan gospodar svoje odbrane, kako bi ostala nezavisna i slobodna od ruske agresije. U svetlu ovih izazova, budućnost Ukrajine zavisi od sposobnosti da izgradi i održava snažnu i otpornu vojsku, spremnu da se suoči s pretnjama iz okruženja.
