Predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev srpskog osuđenika Gorana Jelisića za prevremeno puštanje na slobodu. Jelisić, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog teških zločina, ispunjava uslove za razmatranje, ali je sudija navela da su ozbiljnost njegovih krivičnih dela i nedostatak dokaza o njegovoj rehabilitaciji presudni faktori u donošenju odluke.
Jelisić je uhapšen 22. januara 1998. godine i odmah prebačen u Sheveningen. Tokom suđenja pred Haškim tribunalom, priznao je krivicu i 2001. godine je osuđen na 40 godina zatvora zbog kršenja zakona o ratovanju, uključujući ubistva, okrutno postupanje i zločine protiv čovečnosti. Nakon izdržavanja dela kazne u Italiji, vraćen je u Sheveningen, a trenutno se nalazi u zatvoru u Belgiji. Izveštaji zatvorske uprave ukazuju na to da je Jelisić angažovan na raznim poslovima, redovno ga posećuje pravoslavni sveštenik, i pohađa kurs holandskog jezika.
Nakon što je u septembru 2024. godine ispunio prag od dve trećine izdržane kazne, Jelisić je podneo zahtev za uslovni otpust. Međutim, predsednica Mehanizma ističe da prethodne odluke u sličnim slučajevima ukazuju na to da bi osuđenici trebalo da izdrže celu kaznu. Težina njegovih dela, prema njenim rečima, predstavlja fundamentalni faktor u proceni zahteva za prevremeno puštanje.
Jelisić je osuđen za ubistvo 12 ljudi i nanošenje telesnih povreda u logoru Luka i policijskoj stanici u Brčkom 1992. godine. Gati Santana ukazuje na to da su njegovi zločini svedočili o dubokom preziru prema ljudskom životu i pravima, što dodatno otežava mogućnost njegovog prevremenog puštanja.
Iako je psihosocijalni izveštaj ukazao na to da se Jelisić tokom izdržavanja kazne ponaša prijateljski, pokazuje empatiju i ne pokazuje agresivne tendencije, predsednica Mehanizma izražava sumnju u njegovo iskreno prihvatanje odgovornosti. U izveštaju se navodi da je više puta izrazio kajanje, ali se takođe pominju neformalne situacije u kojima je pokazivao divljenje prema Slobodanu Miloševiću, što dodatno komplikuje njegovu rehabilitaciju.
Jelisić se nije izvinio žrtvama svojih zločina, a Gati Santana naglašava da bi iskreno izvinjenje i priznanje njegove uloge u patnji žrtava bili znaci pravog kajanja i koraka ka pomirenju. Osim toga, nejasni su njegovi planovi za život nakon izlaska iz zatvora, jer bi živeo u Srbiji, što postavlja pitanja o njegovoj sposobnosti za reintegraciju u društvo.
Predsednica Mehanizma smatra da, iako su zabeleženi neki pozitivni aspekti u njegovom ponašanju u zatvoru, još uvek nije dostigao nivo rehabilitacije dovoljan za prevremeno puštanje. Ona ga podstiče da nastavi sa radom na sebi, razmotri konkretne akcije za izvinjenje žrtvama i pažljivije planira svoju reintegraciju u društvo.
Na kraju, odluka Grasijele Gati Santana je jasna – Jelisić ne ispunjava uslove za prevremeno puštanje, a težina njegovih zločina i nedostatak iskrenog kajanja ostaju ključni faktori koji će oblikovati njegovu sudbinu u budućnosti. Ova presuda dodatno je naglasila važnost odgovornosti i rehabilitacije, posebno u kontekstu zločina protiv čovečnosti tokom ratova na Balkanu.
