Peruanske vlasti su uhapsile 20-godišnjeg Tonija Janzena Valverdea Viktorijana, poznatog pod nadimkom „Pekenjo J“, zbog sumnje da je naredio brutalno mučenje i ubistvo tri mlade devojke. Identifikovane žrtve su Brenda del Kastiljo (20), Morena Verdi (20) i Lara Morena Gutjerez (15). Njihova tela, raskomadana, pronađena su u bunaru u predgrađu Buenos Ajresa, što je izazvalo šok i osudu javnosti.
Žrtve su nestale 19. septembra, nakon što su, prema izjavama svedoka, namamljene u kombi sa obećanjem da će biti plaćene za prisustvo jednoj zabavi. Njihova tela su otkrivena oko 25 kilometara južno od Buenos Ajresa, a kuća u kojoj su poslednji put viđene nazvana je „kućom užasa“. Obdukcija je pokazala da su devojke ubijene samo nekoliko sati nakon otmice, a istražitelji su otkrili da je njihovo mučenje prenošeno uživo u zatvorenoj grupi na društvenim mrežama, pred 45 osoba.
Nakon otkrića tela, argentinska policija je privela četiri osobe. Ministar bezbednosti Argentine, Patrisija Bulrič, potvrdila je da je uhapšen i Matijas Agustin Ozorio, desna ruka Viktorijana. Viktorijano je uhapšen u letovalištu udaljenom 70 kilometara od Lime, gde je pokušavao da se sakrije. Ozorio će biti izručen Argentini, dok se čeka odluka o ekstradiciji Viktorijana, jer je on državljanin Perua.
Ovaj stravičan slučaj izazvao je masovne proteste širom Argentine, gde građani zahtevaju pravdu za ubijene devojke i stroge kazne za počinioce. Protesti su pokazali duboko nezadovoljstvo ljudima zbog stanja bezbednosti, posebno kada su u pitanju mladi i žene. Ministar bezbednosti Buenos Ajresa, Havijer Alonso, izjavio je da je ovaj slučaj otvorio brojna pitanja o bezbednosti mladih i ulozi društvenih mreža u širenju nasilja.
Tragedija koja je potresla region još jednom je naglasila ozbiljnost organizovanog kriminala i nasilja nad ženama, ostavljajući duboke posledice ne samo na porodice žrtava, već i na čitavu zajednicu. Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za hitnom akcijom i reformama u oblasti bezbednosti, pravde i zaštite mladih, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je i dalje raditi na podizanju svesti o nasilju nad ženama i zaštiti najranjivijih članova društva. Protesti i zahtevi za pravdom su značajan korak ka promeni, ali pravne i sistemske reforme su neophodne kako bi se obezbedila sigurnost i pravda za sve. Ova tragedija ne bi trebala biti samo još jedan slučaj u nizu, već podstrek za delovanje i promene koje će unaprediti društvo i zaštititi buduće generacije.
S obzirom na to da se ovakvi incidenti često ponavljaju, neophodno je da se društvo angažuje i da se osigura da se glasovi žrtava čuju i da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se sprečilo dalje nasilje. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve, posebno za najmlađe i najranjivije članove naše zajednice.
