Policija u Melburnu uhapsila je 37-godišnjaka zbog serije incidenata vandalizma koji su se desili na sinagogi u Južnoj Jari tokom godine. Prema izveštajima ABC njuz, osumnjičeni je više puta bio sniman kako sprejom ispisuje uvredljive fraze na sinagogi, dok je bio maskiran maskom iz popularnog filma „Vrisak“.
Policija države Viktorija saopštila je da je istražna jedinica u Melburnu optužila muškarca za šest tačaka krivičnog dela vandalizma i ispisivanja uvredljivih grafita. Osim toga, optužen je i za pet tačaka zbog vožnje neregistrovanog motornog vozila i vožnje bez dozvole. Tokom jutrošnje pretrage njegovog stana, policija je zaplenila nekoliko predmeta za koje se sumnja da su povezani sa prekršajima.
Prema policijskom izveštaju, vandalizam na sinagogi se desio na šest datuma: 11. mart, 21. jun, 22. jun, 22. jul, 30. jul i 19. avgust. Osumnjičeni je pušten uz kauciju i očekuje se da se pojavi pred Prekršajnim sudom u Melburnu 21. novembra.
U međuvremenu, u Hrvatskoj se dogodio sličan incident. Na spomeniku u Ruduši kod Sinja, koji je podignut u znak sećanja na 24 pripadnika Prvog splitskog partizanskog odreda, nedavno su osvanuli grafiti. Ovaj spomenik je obeležen uvredljivim natpisima, uključujući precrtani naziv „Јugoslavija“, dok je ispod njega stajalo „Republika Hrvatska“.
Hrvatski mediji, poput portala Indeks, prenose da je na dnu jednog kraka spomenika pronađen crtež koji podseća na hrvatski grb, kao i natpis „ZDS“ (za dom spremni). Ovaj izraz je povezan s ustaškim pokretom iz Drugog svetskog rata i izaziva kontroverze u društvu. Na centralnom delu spomenika, gde se nalaze imena ubijenih, ispisano je „Јudini sinovi“, što dodatno provocira osećaje i podseća na mračne delove istorije.
Ovi incidenti u Australiji i Hrvatskoj ukazuju na šire probleme vandalizma, nacionalizma i netolerancije u društvu. Vandalizam, posebno kada je usmeren na verske ili nacionalne simbole, često izaziva osude i može dovesti do jačanja tenzija među različitim grupama.
U Melburnu, policija je brzo reagovala na prijave i sprovela istragu, što pokazuje ozbiljnost s kojom se pristupa ovakvim deliktima. Vandalizam na sinagogi ne samo da oštećuje imovinu, već također može imati duboke emocionalne posledice za zajednicu, posebno za one koji se identifikuju sa verom ili kulturom koja je napadnuta.
S druge strane, incident u Hrvatskoj otvara pitanja o kolektivnom pamćenju i načinima na koje se prošlost interpretira. Vandalizam na spomenicima može biti oblik političkog izraza, ali takođe može ukazivati na duboke podele unutar društva. Svaka od ovih situacija zahteva pažljivo razmatranje i dijalog kako bi se sprečilo dalje nasilje i osigurala kohezija unutar zajednica.
Dok se u Melburnu i Hrvatskoj suočavaju sa problemima vandalizma i netolerancije, važno je raditi na promociji razumevanja i poštovanja među različitim grupama. Edukacija o istoriji, kulturi i religiji može pomoći u smanjenju predrasuda i jačanju socijalne kohezije. Uloga zajednice, kao i vlasti, u ovakvim situacijama je ključna za stvaranje sigurnijeg i inkluzivnijeg društva.
