Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjavio je da je nisko voće, poput malina i kupina, u ovom periodu veoma osetljivo na prizemni mraz, što može rezultirati smanjenjem prinosa za čak 30 odsto. U razgovoru sa Tanjugom, Blagojević je objasnio da su maline, kupine i borovnice najranjivije vrste, jer se nalaze blizu tla, a snižavanje temperature može oštetiti proteine neophodne za njihov razvoj.
On je istakao da kod voćaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, rizik od oštećenja je manji, ali da i dalje postoji mogućnost oštećenja. Prolećni mrazevi, prema njegovim rečima, trajaće do 10. maja, dok će nakon tog datuma biti ređi, iako su mogući izuzeci. „Mrazevi od minus dva, tri do pet stepeni Celzijusa su opasni, dok su mrazevi od nula do minus pet stepeni posebno kritični“, rekao je.
Blagojević je naveo da postoje metode zaštite voća od mraza, kao što su letenje helikopterom za mešanje toplijeg i hladnijeg vazduha, kao i grejanje velikim fenovima na imanjima. Takođe se osvrnuo na važnost analize tla pre ozbiljnog gajenja voća, ističući da je potrebno ispitati sadržaj natrijuma, kalijuma, fosfata, pH zemljišta i drugih faktora kako bi se procenilo koje biljke su najbolje za određeno zemljište.
On je ukazao na to da bi država trebala da obezbedi grejače, ali je upozorio na troškove povezane sa potrošnjom struje. Blagojević je naglasio da je grad, koji može uništiti polja i bašte, veliki problem za poljoprivrednike. Objasnio je da grad nastaje usled naglih promena temperature, kada se sudaraju vrući i hladni vazduh. „Grad je mehanička pojava od koje se teško odbraniti, osim korišćenjem protivgradnih raketa“, dodao je.
Preporučio je upotrebu protivgradne polietinske mreže koja može fizički da zaustavi grad i da reši problem u 90 do 100% slučajeva, posebno kada je reč o osetljivom voću poput šljiva, višanja i kajsija. Blagojević je istakao da grad nastaje od maja do oktobra i da je važno da država pomogne poljoprivrednicima u ovom kontekstu.
On je naglasio da Ministarstvo poljoprivrede treba da pruži podršku, posebno u vezi sa protivgradnim mrežama za osetljivo voće. Takođe je ukazao na problem poverenja u nove hemikalije koje se koriste u poljoprivredi, napominjući da su se nekada koristili pesticidi u većim količinama nego što je to slučaj danas.
Blagojević je istakao da su kupina, malina i borovnica ponos Srbije i da se maline gaje samo još u Čileu, delu Poljske i Mađarske. Srbija je najveći izvoznik malina, a on je dodao da se srpske maline razlikuju po ukusu od čileanskih, koje stižu kasnije i u dužem vremenskom periodu.
On je najavio da će Srbija za tri nedelje biti jedina zemlja na svetu koja će imati maline koje su porasle, ali je napomenuo da to zahteva specijalno zamrzavanje i transport specijalnim kamionima, što povećava troškove. Blagojević je naglasio da su srpske maline izuzetno cenjene u zemljama poput Francuske i Italije, gde se proizvode konditori i filovi.
On je izrazio optimizam da će prinos malina biti bolji nego prošle godine, ali je ukazao na izazove koje donosi naglo povećanje temperature. „Nije samo temperatura skočila, već je došlo do velikog uvećanja koje spaljuje biljke“, rekao je, dodajući da to može smanjiti prinos u ovoj godini.
Na kraju, Blagojević je ukazao na promene klimatskih uslova, ističući da biljke koje su ranije uspevale sada možda ne uspevaju, kao što je slučaj sa lavandom, koja se nekada gajila samo u Mostaru, a sada se može naći i na Fruškoj gori. Ove promene ukazuju na potrebu za prilagođavanjem poljoprivrednih praksi novim klimatskim uslovima.
