U Evropskoj uniji je u prvom kvartalu 2025. godine 42,5 odsto proizvedene električne energije poticalo iz obnovljivih izvora, prema podacima koje je danas objavio Evrostat. Ovaj procenat predstavlja smanjenje od 4,3 procentna poena u odnosu na isti period prošle godine, kada je udio obnovljivih izvora iznosio 46,8 odsto.
Statistika pokazuje da je uprkos značajnom porastu proizvodnje električne energije iz solarnih izvora, taj rast nije bio dovoljan da nadoknadi smanjenje proizvodnje hidroenergije i energije vetra. Ova situacija naglašava izazove s kojima se Evropska unija suočava u prelasku na održive izvore energije.
Prema Evrostatovim podacima, Danska se ističe kao lider u korišćenju obnovljivih izvora, sa neverovatnih 88,5 odsto neto proizvedene električne energije koja dolazi iz ovih izvora. Portugal i Hrvatska takođe beleže visoke udelе, sa 86,6 odsto i 77,3 odsto, redom. Ovi rezultati pokazuju da su neke države članice EU napredovale u implementaciji obnovljivih izvora energije, dok druge još uvek zaostaju.
S druge strane, najmanji udeo obnovljivih izvora beleže Češka (13,4 odsto), Malta (14,4 odsto) i Slovačka (15,1 odsto). Ovi podaci ukazuju na nejednakosti među zemljama članicama kada je reč o prelasku na čiste izvore energije. Udeo obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije opao je u 19 zemalja EU u prvom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Ovo smanjenje se pretežno može pripisati opadanju proizvodnje hidroenergije i energije vetra, što je zabrinjavajuće s obzirom na ciljeve EU u pogledu smanjenja emisije CO2 i povećanja upotrebe obnovljivih izvora.
Najveći padovi zabeleženi su u Grčkoj, gde je proizvodnja obnovljivih izvora opala za 12,4 odsto. Litvanija i Slovačka takođe su beležile značajne padove, sa smanjenjem od 12 i 10,6 odsto, redom. Ovi podaci sugerišu da su klimatske promene i sezonski faktori mogli značajno uticati na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, posebno hidroenergije i energije vetra.
Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, a smanjenje oslanjanja na fosilna goriva i povećanje udelа obnovljivih izvora energije su ključni aspekti ove strategije. U tom smislu, pad u proizvodnji obnovljivih izvora u prvom kvartalu 2025. godine može predstavljati prepreku na putu ka ostvarenju tih ciljeva.
Kako bi se osigurao dalji rast u sektoru obnovljivih izvora, potrebne su dodatne investicije i podrška za tehnologije koje omogućavaju bolje korišćenje dostupnih resursa. Solarni paneli i vetroturbine i dalje su među najbrže rastućim sektorima, ali je važno da se poboljša i infrastruktura za skladištenje energije, kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja.
Dok se EU suočava sa izazovima u prelasku na obnovljive izvore, važno je da se zemlje članice zajednički bore protiv klimatskih promena i ulažu u održiva rešenja koja će doneti koristi budućim generacijama. Samo kroz saradnju i inovacije može se ostvariti održiva budućnost koja će obezbediti čistu energiju i zaštitu životne sredine.
