Čista ovčja vuna širom Srbije danas se često baca ili prodaje po niskim cenama, dok su bojadžije i vunovlačari postali prava retkost. U Tršiću, ipak, desetak godina meštani čuvaju i neguju stare veštine.
Tamo se, verovali ili ne, organizuju i prela, onakva na koja su naše bake rado odlazile.
– Kad su prela zamrla, vunu od ovaca je bilo najlakše bacati! Jeftini odevni predmeti od veštačkih materijala postali su dostupniji od onih od prave vune, kvalitetnih, unikatnih, ali gledamo da to ispravimo – kaže Budimir Budo Matić koji više od decenije nastoji da sačuva običaje prela i posela, nadajući se da će na taj način obnoviti i proizvodnju i preradu vune na selu, a i ovčarstvo.
Budina majka, Milica, koja je preminula pre nekoliko godina, bila mu je velika podrška i po njenim instrukcijama danas predu mlađe meštanke.
U selima ovog kraja još ima kuća koje imaju i kudelje i vretena, ali i vrednih žena koje čuvaju običaje, baš kao što je činila i Milica.
Među njima su Dušanka i Marica Mitić iz Runjana koje svake jeseni i zime pletu čarape od vune i podučavaju mlađe generacije.
– Svake zime ispletemo mnogo pari čarapa, a posebno nas raduje što ih mladi danas sve to više cene. Jasno je svima kakav je to materijal. Zdravo je nositi vunu. I leti u takvim čarapama nije vrućina, a zimi greju bolje od šporeta – priča Dušanka.
Baka Marica odobrava i sa osmehom se priseća vremena kada su prela bila redovna „kao što sad mladi idu u kafiće“.
– Kada uzmem preslicu u ruke, vratim se u najlepše dane mladosti i uživam u tom osećaju. To je meni bilo najlepše – dodaje.
I danas joj pređa i pletenje pričinjava zadovoljstvo.
– Samo da je i dobrih majstora, vunovlačara, bojadžija, svašta bismo mogli napraviti – dodaje Marica.
Srbija. Uz nju se slavi i tuguje, venčava i oprašta. Ljuta je i blaga. Greje telo, otvara dušu…
Vuna, materijal koji se često bacala ili prodavala po niskim cenama, ponovo dobija na značaju zahvaljujući meštanima Tršića koji čuvaju stare veštine prela i posela. Budimir Budo Matić, koji već više od deset godina neguje ove običaje, nada se da će na taj način obnoviti proizvodnju i preradu vune na selu.
U ovom selu, gde su prela nekada bila sastavni deo društvenog života, danas se organizuju prela na kojima se mlade generacije uče zanatu pletenja i prerade vune. Dušanka i Marica Mitić iz Runjana su dve od tih vrednih žena koje svake jeseni i zime pletu čarape od vune, prenoseći svoje znanje na mlađe.
– Svake zime ispletemo mnogo pari čarapa, a raduje nas što mladi sve više cene ovaj kvalitetan materijal. Vuna je zdrava za nošenje, ne oseća se vrućina ni leti, a čarape greju bolje od šporeta zimi – kaže Dušanka.
Marica, koja sa osmehom priča o vremenima kada su se prela redovno organizovala, ističe da je pletenje čarapa bilo neizostavan deo njenog života i da je to za nju najlepši način provođenja vremena.
– Kada držim preslicu u rukama, vratim se u dane mladosti i uživam u tom osećaju. Pletenje i prerada vune mi pričinjavaju zadovoljstvo – dodaje Marica.
Uprkos tome što je proizvodnja i prerada vune na selu postala prava retkost, meštani Tršića nastavljaju da čuvaju tradiciju i običaje svojih predaka, nadajući se da će na taj način oživeti ovčarstvo i ponovo popularizovati upotrebu ovog dragocenog materijala.
