U severozapadnim naseljima Teherana, Šahrak-e Garb i Sadat Abad, došlo je do snažnih eksplozija u popodnevnim satima, a iranski državni mediji javili su da je gradska protivvazdušna odbrana aktivirana kako bi presrela izraelske projektile. Ove informacije prenose i iranski portali Habar onlajn i Ham mihan, koji su naglasili da su sistemi protivvazdušne odbrane aktivirani u zapadnom i severozapadnom delu glavnog grada Irana, u cilju odbrane od novih izraelskih napada.
Prema izveštaju dnevnika Šarg, objavljeni su video-snimci na kojima se vide stubovi dima u istočnom delu Teherana, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Izraelska vojska je izjavila da je tokom noći izvršila napad na oko 80 ciljeva u Teheranu, među kojima su se našli skladišta goriva, sedište iranskog Ministarstva odbrane, kao i ključne infrastrukture povezane sa iranskim nuklearnim programom, uključujući i sedište nuklearnog projekta SPND. Ovi napadi su deo šireg vojnog delovanja Izraela protiv Irana, koji je označen kao pretnja po regionalnu bezbednost.
Osim napada na Iran, izraelska vojska je izvršila i napad na Jemen, što je potvrđeno od strane portparola izraelskih oružanih snaga Efi Defrina. On je na konferenciji za novinare rekao da su borbeni avioni preleteli više od 2.000 kilometara da bi pogodili cilj u Jemenu, dok su istovremeno trajali napadi u Iranu. Meta napada u Jemenu bio je načelnik generalštaba vojske pobunjenika Huta, Muhamed el-Gamari, iako rezultati ovog napada još uvek nisu poznati.
Ovaj niz napada ukazuje na pojačanu napetost između Izraela i Irana, što dodatno komplikuje već nestabilnu situaciju u regionu. Iran je odavno bio predmet izraelskih vojnobezbednosnih strategija, s obzirom na njegovu ulogu u podršci raznim militantnim grupama u regionu, kao i na njegov nuklearni program koji se smatra prijetnjom od strane Tel Aviva.
Izraelski zvaničnici često ističu potrebu za preventivnim napadima protiv iranskih ciljeva, smatrajući da je to jedini način da se osigura bezbednost njihove zemlje. Ovakvi napadi izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice, koja se boji da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do šireg rata u regionu. Pored toga, ovakva vojna delovanja takođe mogu uticati na civilno stanovništvo, što je dodatni faktor koji se mora uzeti u obzir prilikom procene situacije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je regionalna politika često obeležena kompleksnim odnosima i rivalitetima. Iran i Izrael imaju dugogodišnje tenzije, koje su se dodatno pogoršale nakon što je Iran potpisao nuklearni sporazum sa svetskim silama, a potom se suočio sa kritikama zbog svog vojnog angažovanja u Siriji i drugim zemljama.
U međuvremenu, iranske vlasti su osudile napade i poručile da će preduzeti sve potrebne mere kako bi zaštitile svoju teritoriju i narod. U ovoj situaciji, važno je da međunarodna zajednica preduzme korake ka smanjenju tenzija i pronalaženju diplomatskog rešenja za sukobe u regionu.
S obzirom na sve veće sukobe, neizvesnost u vezi sa budućim razvojem događaja ostaje visoka. Svi akteri u ovom konfliktu trebaju biti svesni posledica svojih postupaka, jer se situacija može brzo escalirati, što bi moglo imati dalekosežne posledice po regionalnu i globalnu stabilnost. U ovoj kompleksnoj igri moći, ključni izazov ostaje kako pronaći održivo rešenje koje će zadovoljiti sve strane i smanjiti rizik od daljih sukoba.
