Konjska zaprega polako se kreće obradivom zemljom, dok plug zaranja u vlažnu brazdu, a iza orača ide sejač koji širokim zamahom ruke rasipa zlatno zrno. Ovaj prizor, koji bi mogao izgledati kao fotografija iz prošlog veka, zabeležen je na parceli Mirka Babičkovića u Subotici. Centar za kulturu Bunjevaca po treći put ove godine organizuje oživljavanje tradicionalnog načina obrade zemlje. Ovog puta seje se starinska sorta pšenice – bankut.
Dr. Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za turizam AP Vojvodine, ističe važnost ponosa na sopstvene tradicije: „Moramo da prestanemo da se stidimo onoga što jesmo. Imamo najbolje ljude, najbolje proizvode, samo to treba bolje da predstavimo.“ Njegove reči odražavaju duh manifestacije koja ima za cilj da vrati u život zaboravljene veštine.
Dok moderna pšenica daje veći rod, bankut krije nepromenjenu nutritivnu vrednost i visok sadržaj proteina. Ova sorta, koja je decenijama bila osnova življenja u Vojvodini, polako je nestajala pred naletom savremenih hibrida. Dr. Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica BNS, objašnjava da institut u Novom Sadu pokušava da prenese genetiku bankuta na moderno žito, naglašavajući razlike u nutritivnim vrednostima.
Grgo Pećerić, čije ruke pamte sve faze obrade zemlje, priseća se svog detinjstva: „Bankut sam kao mlad dečko upamtio. Ta sorta bila je hvaljena od početka i trajala skoro. Ona dobro rodi, zdravog je kvaliteta.“ Opisuje ritual koji se ponavljao svake jeseni: žito se sijalo, uzoralo se konjskom zapregom, pripremilo za sejanje, ručno se posejalo.
Ivan Ivković, 54-godišnjak koji prvi put u životu drži plug, priznaje da nije bilo lako: „Kao mlad sam samo plužio s konjima, oro nisam. Zahvalan sam organizatoru što mi je pružio mogućnost da to naučim u svojoj 54. godini.“ Njegov pokušaj da upravlja konjima odražava izazove s kojima se suočava nova generacija koja se ponovo povezuje sa tradicijom.
Ostvarenost starine ne leži u savršenstvu izvedbe, već u pokretima koji se prisećaju prošlosti. Dr. Ivanišević vidi širu sliku: „Ako govorite o modernom turizmu, šardone verovatno možete da probate svuda, ali graševac ne možete da probate nigde osim u Fruškoj Gori ili Sremskim Karlovcima.“ Najavljuje da će Vojvodina svoje običaje predstaviti na sajmu turizma u Solunu, naglašavajući jedinstvenost lokalne ponude.
Prva ideja od tradicionalnog žita biće da hleb od novog žita bude upravo sa ove parcele, od starovinskog semena. Svako zrno posejano nije samo seme pšenice, već i seme sećanja, koje podseća na važnost korena u savremenom svetu. Dok poslednji snopovi sunčeve svetlosti padaju na svežu brazdu, život u zemlji već kuca, a bankut će pokazati zašto je preživeo vekove – ne zbog najvećeg roda, već zbog hranljivosti.
Žito će biti posvećeno na Svetog Marka, nastavljajući tradiciju koja spaja prošlost sa budućnošću. Ovaj događaj ne samo da obnavlja sećanje na starinske metode obrade zemlje, već i inspiriše novu generaciju da ceni vrednosti koje su možda zaboravljene u brzom ritmu modernog života.
Organizatori manifestacije smatraju da je važno oživeti ovu tradiciju kako bi se očuvala kulturna baština. Oživljavanje stare sorte pšenice kao što je bankut ne predstavlja samo povratak korenima, već i priliku da se podstakne lokalna ekonomija kroz promociju tradicionalnih proizvoda. U svetu koji se sve više oslanja na brze i efikasne rešenja, ovaj povratak prirodnim i tradicionalnim metodama obrade zemlje može biti osvežavajući podsticaj za zajednicu.
Na kraju, manifestacija u Subotici nije samo šansa da se prisetimo kako su naši preci obrađivali zemlju, već i prilika da se povežemo sa sopstvenim identitetom i da ponosno promovišemo ono što nas čini jedinstvenima.
