Finansijski stručnjaci naglašavaju da u 2026. godini investiranje zahteva pametan balans između rasta i sigurnosti, kao i jasno razumevanje razloga za ulaganje. U vreme inflacije, mnogi se pitaju gde i kako najbolje uložiti svoje ušteđevine. Štednja u bankama i ulaganje u nekretnine su najčešći izbori, ali prioritet ostaje očuvanje vrednosti novca.
Vladimir Vasić, finansijski analitičar i osnivač BBS Capital Investment Group, ističe da ne postoji univerzalno rešenje za ulaganje. Preporučuje diverzifikaciju investicija, raspodelu novca na sigurnije oblike, investicije s potencijalom rasta i realnu imovinu. „Ne igrati na jednu kartu“ je ključna poruka za 2026. godinu.
U vreme inflacije, čuvanje novca u „slamarici“ gubi na vrednosti. Vasić upozorava da novac koji se ne ulaže postaje najskuplji oblik štednje. I minimalni prinos je bolji od nikakvog, naglašava on. Iako su nekretnine i dalje popularne, posebno na atraktivnim lokacijama, visoke cene i kamate na kredite zahtevaju oprez. Svaka kupovina mora biti dobro promišljena jer nekretnine više ne donose automatski profit, posebno ako se traži brza likvidnost.
Finansijski stručnjaci takođe upozoravaju da postoje isplativiji oblici ulaganja koji donose dvocifrene stope prinosa, ali su za većinu građana još uvek nepoznanica. Štednja u bankama ostaje najatraktivnija, s procenjenim iznosom od oko 17,6 milijardi evra koje građani drže u bankama.
Ulaganje u indeksne fondove, kao što je S&P 500, može doneti veće prinose od klasične banke. Prosečan godišnji prinos na S&P 500 iznosi oko osam do devet procenata, što je znatno više od kamata na štednje u domaćim bankama. Vasić ističe da su ETF fondovi jedan od najjednostavnijih načina ulaganja na berzi, omogućavajući investitorima da ulažu u ceo paket kompanija, što je posebno privlačno za dugoročne investitore.
U nestabilnim vremenima, ulaganje u zlato ostaje sigurna opcija, dok srebro može doneti veće oscilacije zbog industrijske potražnje. Vasić preporučuje i ulaganje u nekretninske fondove, obveznice i tematske fondove, kao i ulaganje u lično obrazovanje i biznis, što se često zanemaruje.
Fondovi za nekretnine omogućavaju ulaganje bez potrebe za kupovinom stana ili poslovnog prostora. Investitori mogu kupiti udeo u fondu koji ulaže u različite nekretnine, ostvarujući prihod od zakupa i rast vrednosti udela. Ovaj vid ulaganja je još u razvoju u Srbiji, ali postoji kroz investicione fondove koji ulažu u nekretnine.
Tematski fondovi koji se fokusiraju na velike trendove, kao što su tehnologija, veštačka inteligencija ili zdravstvo, takođe nude velike potencijale rasta. Ovi fondovi nosi veći rizik, ali i mogućnost za veći prinos. Vasić napominje da su ovi fondovi dostupni građanima bez velike početne sume, ali su namenjeni dugoročnom ulaganju.
Poruka za 2026. godinu je jasna: ne držati sav novac na jednom mestu, bilo da se radi o kešu ili jednom obliku investicije. Pametna raspodela novca danas je važnija nego ikada pre. Ulaganje u različite oblike, uz razumevanje rizika, može značajno poboljšati finansijsku situaciju i očuvati vrednost novca u nestabilnim ekonomskim uslovima. Vasić zaključuje da investiranje zahteva promišljen pristup, koji može doneti stabilnost i rast u budućnosti.
