U Srbiji se svake godine pre termina rodi oko 4.000 beba, a u svetu čak 15 miliona. Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece, juče je u Beogradu, u parku Manjež, zasađeno 17 stabala lipe, simbolizujući 17. novembar, dan posvećen deci rođenoj pre termina. Ova manifestacija je obeležena i u Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde je organizovano druženje osoblja sa bebama i njihovim roditeljima.
Direktorka Instituta, Radmila Mileusnić Milenović, istakla je značajan napredak u smanjenju stope smrtnosti prevremeno rođenih beba u Srbiji. U poslednjih deset godina, ova stopa je drastično smanjena sa 12% 2015. godine na trenutnih 2,54%. Tokom poslednje tri godine, stopa se kretala između 0,7% i 2,99%. „To su jako dobri rezultati, zahvaljujući odličnom kadru, mi uspevamo da smrtnost smanjimo iz godine u godinu“, rekla je Mileusnić Milenović, dodajući da se Institut ove godine ponosi stogodišnjim postojanjem.
Glavni izazovi neonatalne medicine i dalje ostaju ekstremno prevremeno novorođena deca koja imaju između 400 i 600 grama. Međutim, sve je veći broj onih koji preživljavaju. Ivana Vojvodić iz Unicefa naglašava da je Institut mesto nade gde bebe i roditelji prevazilaze velike prepreke i probleme. U znak podrške prevremeno rođenim bebama, roditelji i lekari su pustili ljubičaste balone ka nebu, sećajući se onih koji nisu preživeli.
Pored sadnje drveća, u Beogradu je postavljen mini-park „Malih Divova“, koji se nalazi između tri bolnice zadužene za zbrinjavanje prevremeno rođene dece – Instituta za neonatologiju, Dečje klinike u Tiršovoj i GAK „Narodni front“. Ovaj park će podsećati prolaznike na borbu za preživljavanje beba koje se rode pre termina.
Među prisutnima na događaju bila je i petogodišnja Nastja, koja je rođena sa svega 730 grama. Njeni roditelji, Anatolij i Ana, ispričali su kako su 45 dana čekali na njen dolazak, dok je ona provela 82 dana u inkubatoru. Nastja, sada živahna devojčica iz Zaječara, ponosno priča o svojim drugaricama i vrtiću.
Vera Bikiciki Ivezić, predsednica Udruženja „Mali Div“, istakla je važnost podizanja svesti o prevremenom rođenju. „Osim što su često mali kao pakovanje šećera, mnogi od njih tokom života vode velike bitke sa razvojnim izazovima“, rekla je. Ona je ukazala na problem nedovoljnog broja medicinskog osoblja, naglašavajući da roditelji često ne mogu svakodnevno da posećuju svoju decu na intenzivnim odeljenjima.
Dr Vukašin Čobeljić, specijalista medicinske psihologije, naglašava da je prevremeni porođaj veliki stres za roditelje, koji se suočavaju sa mogućnošću trajnih bolesti ili smetnji kod svoje dece. „Svaka komplikacija koja pogodi dete utiče na celu porodicu. Kao stručnjaci, pomažemo koliko možemo, ali potrebna je sistemska podrška“, dodao je Čobeljić.
Ivezićova se osvrnula na to da, uprkos napretku medicine, pomoć prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama nije ravnomerno dostupna. Dunja Civrić, pedijatar u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Sremskoj Mitrovici, potvrdila je ovu tvrdnju, naglašavajući da nedostatak stručnjaka, kao što su psiholozi i fizioterapeuti, komplikuje situaciju za mnoge porodice.
U zaključku, Svetski dan prevremeno rođene dece postavlja važna pitanja o dostupnosti zdravstvene zaštite i podrške za ove najmlađe borce. S obzirom na sve veći broj prevremeno rođenih beba, od suštinske je važnosti nastaviti rad na poboljšanju uslova i pružanju adekvatne pomoći kako bi svaka beba imala priliku za zdrav i srećan život.
