U Srbiji se svake godine pre termina rodi oko 4.000 beba, dok je u svetu taj broj čak 15 miliona. Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece, juče je u beogradskom parku Manjež zasađeno 17 stabala lipe, što simbolizuje 17. novembar, dan posvećen deci rođenoj pre termina. Ovaj događaj je takođe obeležen i u Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde je organizovano druženje osoblja sa bebama i njihovim roditeljima.
Direktorka Instituta, Radmila Mileusnić Milenović, istakla je značajan napredak u smanjenju stope smrtnosti prevremeno rođenih beba u Srbiji. „Sada je ta stopa 2,54 odsto, što predstavlja drastično smanjenje u odnosu na 2015. godinu kada je iznosila 12 odsto. U poslednje tri godine ona se kreće između 0,7 i 2,99 odsto“, izjavila je direktorka. Ovi rezultati su rezultat posvećenog rada i stručnosti osoblja koje se bavi neonatologijom.
Ipak, glavni izazovi neonatalne medicine i dalje ostaju ekstremno prevremeno novorođena deca, koja teže između 400 i 600 grama. Ivana Vojvodić iz Unicefa je naglasila da se sve veći broj ovih beba uspešno oporavlja. „Institut je mesto gde se čuvaju snovi i gde se bebe i roditelji suočavaju sa velikim izazovima“, rekla je Vojvodić.
Nakon druženja, roditelji i deca su pustili ljubičaste balone u znak podrške prevremeno rođenim bebama, ali i u sećanje na one koji nisu preživeli. Mini-park „Malih Divova“, koji se nalazi između tri bolnice koje se bave zbrinjavanjem prevremeno rođene dece, služi kao podsetnik na borbu za preživljavanje beba koje se rode pre termina.
Na događaju su prisustvovala i prevremeno rođena deca sa svojim roditeljima. Među njima je bila i petogodišnja Nastja, koja je rođena sa samo 730 grama. Njeni roditelji, Anatolij i Ana, ispričali su kako nisu mogli da je vide 45 dana, dok je provela 82 dana u inkubatoru. Nastja sada ide u vrtić i ima prijateljice s kojima se igra.
Vera Bikiciki Ivezić, predsednica Udruženja „Mali Div“, naglasila je važnost podizanja svesti o problemu prevremenog rođenja. „Ideja sadnje drveća je da svako ko prođe pored ovog mesta bar na trenutak razmisli o tome šta prevremeno rođenje znači“, rekla je ona. Bikiciki Ivezić je ukazala na to da su mnoge od ovih beba često male kao pakovanje šećera i da se tokom života suočavaju sa brojnim razvojnim izazovima.
Jedan od problema sa kojim se suočavaju roditelji je otežana mogućnost svakodnevnog poseta deci koja su smeštena na intenzivnim ili poluintenzivnim odeljenjima. Prema rečima Bikiciki Ivezić, u Srbiji postoji manje osoblja nego u razvijenim zemljama, što dodatno otežava situaciju za porodice.
Dr Vukašin Čobeljić, specijalista medicinske psihologije, istakao je da je prevremeni porođaj veliki stres za roditelje. „Roditeljima je najteže da prihvate da će njihovo dete možda imati trajne zdravstvene probleme“, rekao je Čobeljić. On je naglasio da je potrebna sistemska podrška kako bi se olakšala borba porodica sa ovim izazovima.
Iako medicina napreduje, pomoć prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama nije ravnomerno dostupna. Dunja Civrić, pedijatar u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja u Sremskoj Mitrovici, potvrdila je da nedostaje stručnog osoblja, posebno u unutrašnjosti Srbije. Mnoge bebe se razvijaju uredno, ali one koje kasne u razvoju suočavaju se sa brojnim izazovima.
Ovaj događaj je još jednom skrenuo pažnju na važnost podrške prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama, kao i na potrebu za boljim sistemskim rešenjima u zdravstvenom sektoru.
