U Srbiji je tokom jesenje setve 2025. godine zasijano ukupno 842.347 hektara, što predstavlja povećanje od 5,5 odsto u odnosu na konačne rezultate jesenje setve iz 2024. godine. Ove podatke je danas objavio Republički zavod za statistiku, što ukazuje na pozitivan trend u poljoprivredi, posebno u kontekstu rasta površina pod važnim kulturama.
Analizirajući pojedinačne kulture, pšenica je zasijana na većim površinama za 5,2 odsto, dok je ječam povećan za 8,0 odsto. Raž je zabeležila rast od 8,5 odsto, a uljana repica od 7,5 odsto. Ovaj porast površina pod navedenim kulturama naglašava značaj ovih poljoprivrednih proizvoda za domaću ekonomiju i prehrambenu sigurnost. S druge strane, ovs se zasijao na manjoj površini, sa smanjenjem od 5,7 odsto, što može ukazivati na promene u potražnji ili preferencijama među poljoprivrednicima.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve od 2015. do 2024. godine, površine pod pšenicom su povećane za 6,7 odsto, što je dodatno osnažilo poziciju pšenice kao jedne od ključnih kultura u Srbiji. Ove brojke sugerišu da se poljoprivrednici sve više fokusiraju na kultivaciju pšenice, što može biti rezultat boljih cena na tržištu, kao i uslova koji pogoduju njenom uzgoju.
Kada se posmatra šira slika, povećanje površina pod ovim kulturama može biti odraz globalnih trendova u poljoprivredi, gde se sve više pažnje posvećuje održivom razvoju i sigurnosti hrane. U svetlu aktuelnih klimatskih promena i rastuće potražnje za hranom, ovakvi podaci su ohrabrujući i ukazuju na to da se srpski poljoprivrednici prilagođavaju tržišnim uslovima i potrebama potrošača.
U sklopu ovih trendova, važno je napomenuti i da su agrarni stručnjaci u poslednjih nekoliko godina radili na unapređenju metoda setve i upotrebi savremenih tehnologija koje omogućavaju efikasniju proizvodnju. Ove inovacije mogu dodatno doprineti povećanju prinosa i kvaliteta proizvoda, što je od esencijalnog značaja za konkurentnost srpske poljoprivrede na domaćem i međunarodnom tržištu.
Takođe, podrška države kroz različite subvencije i programe podrške može biti ključna za održavanje ovog trenda rasta. Investicije u infrastrukturu, kao što su navodnjavanje i skladištenje, mogle bi dodatno poboljšati uslove za proizvodnju i doprineti stabilnosti sektora.
U svetlu ovih činjenica, možemo očekivati da će se u narednim godinama nastaviti trend rasta površina pod važnim poljoprivrednim kulturama, uz sve veću upotrebu savremenih tehnologija i održivih praksi. Ovaj razvoj može biti od koristi ne samo za poljoprivrednike, već i za širu zajednicu, s obzirom na to da će povećana proizvodnja hrane doprineti smanjenju zavisnosti od uvoza i jačanju domaće ekonomije.
U zaključku, rast površina pod pšenicom, ječmom, raži i uljanom repicom u 2025. godini ukazuje na optimizam u srpskoj poljoprivredi. Ove promene donose nadu da će srpski zemljoradnici nastaviti da se prilagođavaju uslovima tržišta i klimatskim izazovima, čime će doprineti ne samo svojoj ekonomiji, već i stabilnosti i sigurnosti hrane u zemlji.
