BEOGRAD, 30. novembra (Tanjug) – U Srbiji je do sada registrovano samo oko 20 socijalnih preduzeća, dok se procene kreću između 200 i 500, što ukazuje na značajan potencijal koji ovaj sektor ima. Ovi podaci su predstavljeni na konferenciji posvećenoj socijalnom preduzetništvu, koja je deo regionalne konferencije CORE Days 2025.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) istaknula je da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio značajan korak za Srbiju, ali praksa pokazuje da sam zakon nije dovoljan za podsticanje rasta ovog sektora. Irena Đorđević Šušić iz NALED-a naglasila je važnost Haba socijalnog preduzetništva, čiji je cilj unapređenje primene Zakona u praksi i pružanje podrške biznisima koji imaju društvenu misiju.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici državnih institucija, međunarodnih organizacija, kao i preduzetnici iz različitih sektora. Diskusije su se fokusirale na izazove sa kojima se suočavaju socijalna preduzeća, uključujući nedostatak informacija, finansijskih resursa i podrške. Takođe, istaknuto je da je potrebno raditi na jačanju svesti o značaju socijalnog preduzetništva u društvu.
Jedan od ključnih problema o kojima se govorilo je neadekvatna regulativa koja otežava registrovanje i poslovanje socijalnih preduzeća. Mnogi preduzetnici se suočavaju sa birokratskim preprekama koje ih sprečavaju da iskoriste sve prednosti koje Zakon o socijalnom preduzetništvu nudi. Pored toga, nedostatak obrazovanja i podrške od strane lokalnih vlasti takođe su identifikovani kao značajni faktori koji usporavaju razvoj ovog sektora.
Osim toga, učesnici su se složili da je ključno razvijati modele saradnje između socijalnih preduzeća i tradicionalnih biznisa kako bi se stvorili održivi ekosistemi. Saradnja može uključivati deljenje resursa, znanja i iskustava, što bi omogućilo socijalnim preduzećima da budu konkurentnija i efikasnija.
Na konferenciji je bilo reči i o važnosti međunarodne saradnje. Predstavnici iz drugih zemalja podelili su svoja iskustva i modele uspešnih praksi u oblasti socijalnog preduzetništva. Razmenom iskustava i ideja može se unaprediti praksa u Srbiji i stvoriti bolji ambijent za razvoj socijalnog preduzetništva.
U cilju poboljšanja stanja u ovom sektoru, NALED planira da organizuje dodatne obuke i radionice za preduzetnike kako bi ih osnažila u primeni Zakona o socijalnom preduzetništvu. Takođe, planiraju se i kampanje za podizanje svesti o važnosti socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama.
S obzirom na to da se socijalna preduzeća sve više prepoznaju kao ključni faktor u stvaranju održivih zajednica, važno je nastaviti sa radom na unapređenju uslova za njihov razvoj. Uloga države, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija u ovom procesu je od suštinskog značaja.
Na kraju, organizatori konferencije su izrazili nadu da će se kroz ovakve inicijative i dijaloge stvoriti bolji uslovi za rad socijalnih preduzeća, čime će se doprineti ne samo ekonomskom razvoju, već i unapređenju društvenih uslova za sve građane Srbije. Uloga socijalnih preduzeća je sve značajnija u borbi protiv siromaštva, društvenih nejednakosti i nezaposlenosti, te je potrebno ulagati napore kako bi se ostvarili svi potencijali koje ova vrsta preduzetništva nudi.
