U prvom kvartalu 2025. godine, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži znatne promene u cenama, prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. Najskuplji hektar u Južnobačkom i Sremskom okrugu dostigao je gotovo 40.000 evra, dok su najniže cene parcela zabeležene u Severnobačkom i Severnobanatskom okrugu. U poređenju sa istim periodom prošle godine, zabeležen je rast u broju prodatih parcela – 1.609 u odnosu na 1.501.
U Južnobačkom okrugu cena hektara iznosi 39.958 evra, dok se minimalna cena kreće oko 1.977 evra, a srednja vrednost iznosi 15.642 evra. U Sremskom okrugu, maksimalna vrednost hektara je 39.900 evra, dok su srednja i minimalna cena 13.140 i 2.615 evra, redom. U Južnobanatskom okrugu, maksimalna cena hektara je 32.437 evra, srednja 10.939 evra, a minimalna 1.466 evra. U Zapadnobačkom okrugu cene se kreću od 25.034 do 2.606 evra, sa srednjom vrednošću od 11.560 evra.
Srednjobanatski okrug beleži maksimalnu cenu hektara od 20.934 evra, dok su minimalna i srednja cena 1.705 i 10.145 evra. U Severnobanatskom okrugu, maksimalna cena iznosi 18.905 evra, dok su minimalna i srednja cena 1.865 i 9.862 evra. Severnobački okrug ima raspon cena od 17.582 do 2.637 evra, sa srednjom vrednošću od 11.140 evra.
Cene hektara u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i u Beogradskom regionu, znatno su više u poređenju sa Vojvodinom. U Beogradu je maksimalna cena hektara 69.803 evra, a srednja cena iznosi 15.720 evra. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji, maksimalna cena hektara iznosi 50.000 evra, dok srednja vrednost ne prelazi 7.910 evra. Zanimljivo je da je raspon cena u ovom delu Srbije bio 30.000 evra u drugom kvartalu 2022. godine, dok je u istom periodu ove godine prodato 664 parcele.
U južnoj i istočnoj Srbiji, cene hektara kreću se od 30.000 do 303 evra, što je najniža cena zemljišta u Srbiji, dok je srednja vrednost 5.502 evra. Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine iznosila je 2,1 milijardi evra, pri čemu je najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzela prodaja stanova, koja je dostigla 1,2 milijardi evra, što čini 60% ukupne prometovane vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra, što čini 8% ukupne vrednosti, dok je za građevinsko zemljište izdvojeno 156,7 miliona evra. Prodaja poslovnih prostora zabeležila je 86,7 miliona evra, a poljoprivredno zemljište 49 miliona evra, što čini 2% od ukupne vrednosti.
U Čoki je tokom prvog polugodišta 2022. godine zabeležen najskuplji promet poljoprivrednog zemljišta, kada je prodata parcela od 163 hektara za 2.360.000 evra, što je najveća cena poljoprivrednog zemljišta ikada zabeležena u Srbiji. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Irigu po ceni od 34 evra po metru kvadratnom za parcelu površine 5.873 kvadrata, dok je najskuplja parcela prodata u Kuli za 1.246.451 evra i prostire se na nešto više od 86 hektara.
U prvom kvartalu ove godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 383.878 evra u opštini Šid za kupovinu 13 parcela ukupne površine od 47 hektara. Ove informacije ukazuju na dinamično tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, sa značajnim razlikama u cenama između različitih okruga, što može uticati na investicije i razvoj poljoprivredne proizvodnje u budućnosti.
