BEOGRAD – U Srbiji je čak 4,5 odsto ispitanih adolescenata pokušalo suicid tokom svog života, pokazuje istraživanje koje je predstavljeno večeras povodom obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva, u Centru za mlade CEZAM u Beogradu. Ova zabrinjavajuća statistika naglašava potrebu za hitnim delovanjem i podrškom mladima koji se suočavaju sa mentalnim izazovima.
Na panel diskusiji, dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja, istakla je da je sklonost samoubilačkim mislima veća kod devojčica, posebno u prosečnom uzrastu od 15 godina. Ovi podaci ukazuju na potrebu za fokusiranjem na specifične grupe unutar adolescentne populacije koje su podložnije riziku.
Jedan od ključnih faktora koji doprinose ovoj situaciji su narušeni porodični odnosi. Dr Lero je naglasila da je rizik od pokušaja suicida veći kod dece koja ne žive sa oba roditelja, posebno u situacijama kada ne postoji adekvatna komunikacija i podrška unutar porodice. Ovo ukazuje na važnost stabilnog porodičnog okruženja za mentalno zdravlje mladih.
Na događaju je predstavljena i analiza stanja mentalnog zdravlja dece i adolescenata u Srbiji, koja je pokazala da su psihijatrijski poremećaji sve prisutniji među ovom populacijom. Pored suicidnih misli, adolescenti se suočavaju i sa drugim problemima, kao što su anksioznost, depresija i poremećaji ponašanja, što dodatno otežava njihovu svakodnevicu.
Prevalencija mentalnih poremećaja među mladima postaje sve veći društveni problem, a stručnjaci upozoravaju da je potrebno razvijati efikasne preventivne strategije i programe podrške koji će pomoći adolescentima da se nose sa svojim emocijama i izazovima. Uloga škole, porodice i društva u celini je ključna u ovom procesu, jer zajedničkim snagama mogu da pruže potrebnu podršku i razumevanje.
Osim toga, na skupu su se čule i priče mladih koji su se suočili sa mentalnim izazovima, a njihova iskustva su ukazala na važnost otvorenog razgovora o ovim temama. Mnogi od njih su istakli da je podrška vršnjaka i odraslih bila presudna u njihovom oporavku i prevazilaženju teških trenutaka.
Povodom Svetskog dana prevencije samoubistva, stručnjaci su pozvali sve relevantne institucije da se aktivnije uključe u ovu problematiku i da se radi na podizanju svesti o mentalnom zdravlju. Važno je da se mladi osećaju sigurnima da govore o svojim osećanjima i da imaju pristup resursima koji će im pomoći da se nose sa problemima.
Osim što je potrebno raditi na prevenciji, važno je i razvijati strategije za rano prepoznavanje simptoma mentalnih poremećaja kako bi se mladima pružila pravovremena pomoć. U tom smislu, edukacija nastavnika i roditelja je od suštinskog značaja, jer oni često prvi primete promene u ponašanju dece.
Istraživanje koje je predstavljeno na panel diskusiji takođe ukazuje na potrebu za jačanjem usluga mentalnog zdravlja u zajednici, kako bi se mladima obezbedila potrebna podrška i resursi. Ulaganje u mentalno zdravlje adolescenata ne bi trebalo da bude samo odgovornost stručnjaka, već i šire društvene zajednice.
Povećanje svesti o mentalnom zdravlju i pružanje podrške mladima može značajno doprineti smanjenju stope samoubistava i poboljšanju kvaliteta života mladih u Srbiji. U tom smislu, zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije i zdravije okruženje za sve.
