Skoplje – U Severnoj Makedoniji je tokom 2024. godine 65,5 odsto ukupnih energetskih potreba bilo obezbeđeno uvozom, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku Severne Makedonije. Ova informacija ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se zemlja suočava u domenu energetske samoodrživosti i zavisnosti od stranih izvora energije.
Ukupne energetske potrebe Severne Makedonije u prošloj godini iznosile su 2.541.849 tona ekvivalenta nafte. U strukturi ove potrošnje, naftni derivati su imali najveći udeo od 44,7 procenata, dok su čvrsta goriva činila 24,9 procenata. Ovi podaci sugerišu da se zemlja i dalje oslanja na tradicionalne izvore energije, što može predstavljati prepreku za prelazak na održivije i ekološki prihvatljivije alternative.
Bruto primarna proizvodnja energije u Severnoj Makedoniji u posmatranom periodu iznosila je 842.142 tona ekvivalenta. Ovo predstavlja smanjenje od 10,6 procenata u poređenju sa prethodnom godinom, što dodatno ukazuje na pad domaće proizvodnje energije. Ova situacija postavlja pitanja o sposobnosti zemlje da zadovolji svoje energetske potrebe u budućnosti, a posebno s obzirom na globalne promene u energetskom sektoru i potrebe za smanjenjem emisija ugljen-dioksida.
Povećana zavisnost od uvoza može imati ozbiljne posledice po energetsku bezbednost Severne Makedonije, posebno u svetlu globalnih kriza koje mogu uticati na cene i dostupnost energenata. U svetlu ovih informacija, vlasti će morati da preispitaju svoje strategije za energetsku politiku i diversifikaciju izvora.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Severna Makedonija je preduzela određene korake ka povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Međutim, s obzirom na trenutne podatke o uvozu i smanjenju domaće proizvodnje, jasno je da su potrebne brže i odlučnije mere kako bi se postigao održiviji energetski sistem.
Osim toga, inflacija i povećanje cena energenata na svetskom tržištu dodatno komplikuju situaciju. Građani i privreda se suočavaju sa rastućim troškovima života, što može dovesti do socijalne napetosti i nezadovoljstva. U tom kontekstu, vlasti bi trebalo da razmotre mere koje bi olakšale teret za domaćinstva i preduzeća, kao što su subvencije ili olakšice za korišćenje obnovljivih izvora energije.
U narednim mesecima, očekuje se da će se ova tema naći na dnevnom redu vlade, koja će morati da donese ključne odluke o energetskoj politici. U tom smislu, važno je da se javnost uključi u raspravu kako bi se obezbedilo da rešenja budu pravedna i održiva.
Iz perspektive globalnih trendova, prelazak na obnovljive izvore energije postaje sve važniji. Mnoge zemlje širom sveta ulažu u tehnologije koje smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, a Severna Makedonija ne bi trebala da izostane iz tog procesa. Ulaganje u solarne i vetroelektrane, kao i poboljšanje energetske efikasnosti, mogu biti ključni koraci ka smanjenju uvoza i povećanju energetske nezavisnosti.
U tom kontekstu, saradnja sa međunarodnim organizacijama i partnerima može pomoći u pronalaženju rešenja i finansijskih sredstava za razvoj održivih energetskih projekata. Takođe, obrazovanje i podizanje svesti među građanima o važnosti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora može doprineti promeni svesti i ponašanja u društvu.
U zaključku, trenutna situacija u energetskom sektoru Severne Makedonije zahteva hitnu pažnju i akciju. Sa sve većom zavisnošću od uvoza, smanjenjem domaće proizvodnje i rastućim troškovima, vlasti će morati da preispitaju svoja rešenja i usmere se ka održivijem i otpornijem energetskom sistemu u budućnosti.
