Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Prepodobnom Simeonu Stolpniku Divnogorcu, jednoj od najuzvišenijih ličnosti u istoriji crkve. Simeon je rođen u Antiohiji 522. godine, u vreme vladavine cara Justina Starijega. Njegov otac poginuo je u zemljotresu, a Simeon je ostao da živi sa svojom majkom Martom, što je oblikovalo njegovu raniju sudbinu i put ka duhovnosti.
Već u šestoj godini života, Simeon je napustio svoj dom i otišao u pustinju, gde se pridružio duhovniku Jovanu. Pod njegovim vođstvom, mladi Simeon se posvetio strogim postovima i molitvama, što je ostavilo snažan utisak na sve koji su ga posmatrali. Njegova posvećenost Bogu i duhovnim praktikama ispunila je srce mnogih vernika radošću i divljenjem.
U žitijama se navodi da je Simeon pretrpeo teške iskušenja od demona, ali da je od Gospoda i njegovih anđela primio veliku utehu i blagodat. Ove blagodati su dodatno osnažile njegovu veru, a Gospod Hristos mu se javio u vidu krasnog dečka, što je dodatno rasplamsalo njegovu ljubav prema veri i duhovnom životu.
Simeon je mnogo godina proveo na stolpu, moleći se i pevajući psalme. Po Božjem uputstvu, povukao se na goru prozvanu Divnom, odakle je i dobio naziv Divnogorac. Ova gora je postala mesto njegovog duhovnog uzdizanja, gde je bio u direktnoj vezi sa Bogom.
Njegova posvećenost i ljubav prema Bogu doneli su mu izuzetnu blagodat, koja mu je omogućila da isceljuje bolesti, ukroćava zveri, prozire u daleke krajeve sveta i u ljudska srca. Simeon je mogao da izlazi iz sebe, razgovara sa anđelima, straši i razgonio demone, proricao i ponekad živeo po trideset dana bez sna, a često i duže bez hrane, primajući hranu iz ruku anđela.
Prepodobni Simeon Stolpnik upokojio se 596. godine, ostavljajući za sobom bogatu duhovnu baštinu i primer života posvećenog Bogu. Njegova priča je inspiracija mnogim vernicima i simbol borbe protiv greha i iskušenja.
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog. U tom kontekstu, protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar ističe važnost ljubavi prema drugima i molitvu za njih. On naglašava da onaj ko iskreno ljubi ne može zaboraviti da se pomoli za drugoga, ukazujući na to da je istinska ljubav uvek u vezi s duhovnim vrednostima.
Dr Stupar takođe ukazuje na to da, ako volimo samo sebe i služimo sebi, ne možemo služiti Bogu. Ova istina je, prema njemu, uzrok mnogih naših stradanja i grešaka. U svetu gde su sebičnost i pohlepa često na prvom mestu, Simeon Stolpnik predstavlja svetlost koja nas podseća na vrednost duhovnog života i ljubavi prema Bogu i bližnjima.
Simeonov život i njegovo učenje pozivaju nas da se okrenemo Bogu i tražimo duhovne vrednosti koje će nas voditi kroz teške trenutke. Njegova hrabrost, ustrajnost i posvećenost su primer kako se može živeti u skladu s Božjim planom, čak i u svetu punom iskušenja i izazova. U vreme kada se mnogi suočavaju sa unutrašnjim borbama, Simeonova priča pruža nadu i inspiraciju za duhovno uzdizanje i život posvećen ljubavi i služenju.
