Rukola je sve popularnije povrće koje se sve više traži na tržištu. Ova jednogodišnja zeljasta biljka, koja pripada familiji kupusnjača, ne samo da je ukusna, već je i izuzetno hranljiva. Uzgajivači rukole mogu očekivati značajnu zaradu, koja može dostići čak 25.000 evra po hektaru, što je čini vrlo isplativom kulturom.
Rukola sadrži bogatstvo vitamina C, minerala, posebno gvožđa, vlakana i drugih korisnih materija. Njeni listovi imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus, a gorčina se povećava kako biljka stari, dok su mladi listovi najukusniji. Ova biljka se koristi za salate, kao i dodatak raznim jelima, a može se kuvati ili blanširati kako bi se smanjila gorčina.
Ona spada u grupu lisnatog povrća, a koristi se prvenstveno list, dok se ponekad koriste i cvetovi. Rukola može narasti od 60 do 80 santimetara u vreme cvetanja. Listovi su eliptični, a kod divljih formi su više usečeni nego kod kulturnih. Razlikuje se od srodnih biljaka poput rena i kres salate, jer sadrži jedinstvene estere buterne kiseline i sumporna jedinjenja, što joj daje poseban ukus.
Uzgajivači rukole, kako navode stručnjaci, imaju sreću što je ova biljka skromna kada su u pitanju zahtevi za toplotom i otporna je na mrazeve, što omogućava proizvodnju tokom cele godine. Najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima, a može se gajiti čak i na alkalnim, vlažnim ili suvim zemljištima. Rukola se najviše razvija na dobro osunčanim mestima, ali može rasti i u poluzasenčenim i vetrovitim uslovima.
Gajenje rukole je relativno jednostavno. Od setve do berbe prolazi oko 40 dana, što je čini brzom kulturom. Rukola se može sejati rano u proleće, obično od marta, a može se sejati svake nedelje do oktobra, omogućavajući berbu čak i tokom zime. Iako je otporna, u slučaju jakih zima, potrebno je zaštititi biljke.
Setva se obavlja u razmacima od 25 santimetara između redova, dok se u redu ostavlja razmak od tri do pet santimetara. Po hektaru se troši oko 1.5 do 2 kilograma semena. Neophodno je redovno zalivanje i kontrola korova, ali rukola nema ozbiljne probleme sa bolestima i štetočinama. Prinos rukole se kreće od 20 do 25 tona po hektaru, što dodatno povećava njenu atraktivnost za uzgajivače.
Berba rukole se obavlja kada se formira lisna rozeta. Listovi se mogu brati pojedinačno ili se cele biljke mogu čupati. Ova biljka se može koristiti na razne načine: od svežih salata do kao dodatak picama, čime dodatno obogaćuje raznovrsnost jela.
Zbog svojih nutritivnih vrednosti i ukusnog profila, rukola je postala omiljena u kulinarstvu, a njena popularnost nastavlja da raste. Uzgajivači koji se odluče za rukolu mogu da očekuju ne samo dobru zaradu, već i zadovoljstvo stvaranjem kvalitetnog povrća koje doprinosi zdravoj ishrani.
Uz sve navedeno, rukola predstavlja savršenu kulturu za savremene poljoprivrednike koji žele da se uključe u trendove zdrave ishrane i ekološke proizvodnje, a njena jednostavna gajenje čini je idealnom za različite klimatske uslove. Samim tim, rukola se pokazuje kao izvanredna prilika za povećanje prihoda u poljoprivredi, a njena popularnost među potrošačima samo je dodatni podsticaj za njen uzgoj.
